Ukidanje PDV-a na „zdravu“ hranu?

U Nemačkoj, koja je poznata po relativno jeftinoj hrani, prošle godine su namirnice poskupele za 21 odsto. A inflacija je još uvek visoka.

Da bi se rasteretilo novčanik potrošača, ponovo se povela rasprava o smanjenju poreza na dodatu vrednost (PDV) na određene namirnice. Ministar poljoprivrede Džem Ozdemir (Zeleni) je za ukidanje PDV-a na „zdravu“ hranu, a Savezni zavod za životnu sredinu (UBA) i Savezno udruženje potrošača su za takvo pojeftinjenje biljne hrane.

Oslobađanje od PDV-a ili snižavanje cena za sedam odsto – voća, povrća, proizvoda od žitarica i biljnih ulja – moglo bi da donese godišnju uštedu od oko četiri milijarde evra za privatna domaćinstva, prema prvoj proceni Dirka Mesnera, šefa UBA.

Bogati ili siromašni: Ko bi imao više koristi?

Međutim, ne bi svi imali jednake koristi od takve mere. Sve zavisi od toga kako se gleda. 

Sebastijan Dulijen iz Fondacije „Hans Bekler“ bliske sindikatima navodi primer: „Francuski sir od 5,99 evra za 100 grama bio bi jeftiniji za oko 40 centi, a isto pakovanje gaude za 60 centi po sto grama – samo četiri centa“.

Procentualna ušteda za kućni budžet bila bi viša kod siromašnijih koji ionako troše veliki deo svog novca na hranu.

No, u apsolutnom smislu, bogatiji koji kupuju kvalitetniju, odnosno skuplju hranu - uštedeli bi veće sume jer troše i do duplo više novca na hranu. 

Jedite jeftinije, živite zdravije

Pored finansijskog rasterećenja, niže cene pojedinih namirnica trebalo bi da utiču i na promenu navika – manje mesa, više povrća.

„Mada mnogi u Nemačkoj to ne vole da čuju, mi moramo da jedemo mnogo manje mesa i drugih životinjskih proizvoda“, rekao je Marsel Fračer, predsednik DIW. Stoga bi oslobađanje od PDV-a na voće, povrće i žitarice bila važna odluka savezne vlade i iz socijalne, ekološke i zdravstvene perspektive, smatra on.

Niže cene bi takođe mogle da pomognu onima koji se bave organskom hranom. Predsednik udruženja poljoprivrednika Joahim Rukvid žali se da firme koja prodaju visokokvalitetne organske proizvode trenutno pate zbog ogromnog pada prodaje. Mnogi farmeri su zato oprezniji kada je reč o prelasku na organsku proizvodnju.

Da li će cene u supermarketima zaista biti snižene?

Međutim, sniženje PDV-a stiglo bi do novčanika jedino ako bi proizvođači hrane – čiji vlasnici spadaju u najbogatije Nemce – taj „poklon“ države stvarno prebacili potrošačima, umesto da ga stave sebi u džep.

„U suštini, imamo relativno visok pritisak konkurencije u maloprodaji, tako da se može očekivati da će se smanjenje PDV-a preneti na privatna domaćinstva – bar na duži rok“, kaže Stefan Bah iz DIV-a.

On sumnja da će se to desiti u kratkom ili srednjem roku, s obzirom na visoku inflaciju, energente i druge troškove.

Kako je bilo tokom korone?

U drugoj polovini 2020. je zbog poskupljenja tokom pandemije već snižen PDV na šest meseci. Redovna stopa od 19 odsto snižena je na 16, a niža stopa od 7 snižena je na 5 odsto.

Prema istraživanju Bundesbanke, 60 odsto smanjenja poreza prosleđeno je potrošačima. Istraživači sa minhenskog Ifo instituta kažu da je u prehrambenom sektor to bilo i do 80 odsto.

Međutim, tada je situacija bila drugačija, jer se smanjenje PDV-a nije odnosilo samo na hranu, nije bilo inflacije kao sada i znalo se da su poreske olakšice samo privremene. 

Sve u svemu, teško je predvideti efekat smanjenja PDV-a, kaže Bah iz DIV-a. Jednostavno nema dovoljno iskustva, jer je PDV prilično nov porez u Nemačkoj (uveden 1968), koji je u prošlosti uglavnom rastao.

A koliko to košta državu?

Ali ono što se može proceniti je koliko novca država gubi. Trenutno, nametanje PDV-a od 7 odsto na namirnice donosi prihod od oko 15 milijardi evra godišnje, kaže Bah.

Dulijen iz fondacije „Hans Bekler“ kaže da bi taj novac nedostajao u narednim godinama za važne zadatke poput nadogradnje infrastrukture, jačanja obrazovnog sistema i zelenu tranziciju.

Ana Markvart iz udruženja potrošača pak kaže da bi jeftinije voće i povrće promovisalo zdravu ishranu i na taj način dugoročno uštedelo troškove, na primer u zdravstvenom sistemu.

Smanjenje PDV-a takođe bi uticalo i na relativno visoku inflaciju. Prema Saveznom zavodu za statistiku, hrana čini skoro deset odsto potrošačke korpe za kupovinu, pa bi mera mogla da smanji inflaciju za 0,6 do 0,7 odsto, kaže Bah.

Mnoge zemlje već smanjila PDV

Dok se u Nemačkoj o tome još razgovara, druge zemlje su već krenule u akciju. Poljska i Turska su još 2022. smanjile PDV na hranu – uključujući i meso.

U Španiji je PDV na osnovne namirnice poput voća, povrća, hleba i mleka sasvim ukinut od početka ove godine. Mera se doduše ne odnosi na meso i ribu i važiće najpre pola godine.

Iako je ovo uzrokovalo pad cena, u prvoj nedelji januara španska organizacija za zaštitu potrošača FACUA prijavila je sedam maloprodajnih lanaca Nacionalnoj komisiji za konkurenciju, jer nisu primenile sniženje cena.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.