Borba je tek počela! | Politika | DW | 08.03.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Međunarodni dan žena

Borba je tek počela!

Kako je moguće da žene tako loše stoje u Nemačkoj, jednoj od najbogatijih industrijskih zemalja na svetu? Odgovor je jednostavan: najvažniji je profit, a i religija ima značajnu ulogu u društvu, ukazuje Dijana Roščić.

Kako se obeležava i šta predstavlja 8. mart u Nemačkoj? To nije dan majki. U Nemačkoj postoji Dan majki i slavi se druge nedelje u maju. Deca obično nešto naprave za mame u vrtiću ili školi, pa im to poklone, a kad odrastu onda svoje starije majke izvode na ručak ili kolače. (Postoji i Dan očeva, koji je takođe u proleće i vezan je za crkveni kalendar) Tu je i Sveti Valentin, Dan ljubavi, kada parovi jedni drugima poklanjaju stvari, vreme, pažnju… To su sve dani koji se obeležavaju privatno, komercijalizovani su i nemaju nikakvu političku pozadinu, niti poruku. Postoji i dan kada kolege i koleginice po firmama ili restoranima zajednički slave, jedu i piju, često o trošku firme – to je obično sredinom decembra i zove se božićno slavlje.

Sasvim drugačiji je Dan žena. To je odavno dan ravnopravnosti među polovima, borbe za prava žena. Partije se oglase, po medijima učestaju prilozi o položaju žena u društvu. A na radnom mestu, obično sindikati, koleginicama poklanjaju po cvet ili neku sitnicu. I baš kada se činilo da je borba za prava žena zamrla, kada je feminizam počeo skoro isključivo da se bavi sam sobom, pojavio se Equal pay day: pitanje položaja zaposlenih žena postalo je mnogo interesantnije, jer je neravnopravnost postala očigledna, konkretna. S nevericom je prihvaćena činjenica da žene zarađuju mnogo manje nego muškarci. Ove godine, taj dan će u Nemačkoj biti obeležen 18. marta, a to znači da smo mi žene u proseku do tog dana radile besplatno, dok su naše kolege muškarci platu dobijali od 1. januara. Nemačka je sebi postavila za cilj da tu postojeću razliku od 21 odsto u korist muškaraca, do 2020. smanji na deset procenata.

Osim toga, pre godinu dana uvedena je takozvana kvota za žene u privredi na osnovu koje su najveće firme, njih 106 sa preko 2.000 zaposlenih, primorane da na najvišim pozicijama, u svojim nadzornim odborima, imaju 30 odsto žena. Ali kako usaglasiti posao sa porodicom, pogotovu takav koji nema radno vreme, a gde se očekuje maksimalna mobilnost i fleksibilnost? Obično žene koje se odluče za karijeru u privredi odustaju od toga da rađaju decu.

U Nemačkoj tek svaka deseta žena sa decom ispod tri godine radi puno radno vreme. Mada delom dobrovoljno, te žene većinski rade skraćeno radno vreme ili uopšte nisu zaposlene, a kasnije, kada deca odrastu i kada žele da rade puno vreme – tržište rada ih neće. To potom znači male penzije i, ako brak ne potraje, siromaštvo u starosti.

Dvostruko opterećenje žena

Kako je moguće da žene tako loše stoje u jednoj od najbogatijih industrijskih zemalja na svetu? Odgovor je u suštini jednostavan: zato što je kapitalisti najvažniji profit, kapitalističkoj državi privredni rast i zato što religija ima duboke korene i značajnu ulogu u društvu.

U eri neoliberalnog kapitalizma, što znači slabljenja države i deregulacije tržišta, koja je počela osamdesetih, tokom šesnaestogodišnje vladavine demohrišćanina Helmuta Kola, a kojoj su Socijaldemokrate i Zeleni pod Gerhardom Šrederom, takozvanom „Agendom 2010“ širom otvorile vrata, postalo je još jednom jasno kako lako i brzo čovek može da izgubi prava koja je imao. Radnici i građani su, preko svojih sindikata i poslanika, pristali na promenu Zakona o radu i socijalnom staranju radi bolje budućnosti – koja nije došla. U svakom slučaju ne za njih. Radna mesta postala su nesigurnija, konkurencija za njih surovija, plate i kupovna moć manji.

Gubitak posla koji je pre te reforme na duže staze značio postepeni pad standarda, odjednom je za mnoge značio klizanje u siromaštvo. Žene su time bile više pogođene od muškaraca jer su i ranije većinom radile na poslovima koji su manje plaćeni i jer su češće nego muškarci imale skraćeno radno vreme – da bi mogle da se brinu o porodici i domaćinstvu. Tako je pre svega funkcionisalo društvo na zapadu zemlje. Međutim, sa dolaskom krize, jedna plata više nije dovoljna za izdržavanje porodice i mnoge žene su pohrlile na tržište rada – da bi se ispostavilo da društvo nema kapaciteta da zbrine decu, ali i stare u kojima su se žene do tada brinule. Tako je ovde nastao izraz – dvostruko opterećenje žena.

Nemačka se menja

Ujedinjenjem Nemačke, cela zemlja postala je kapitalistčka. Međutim, na istoku zemlje, na teritoriji bivšeg DDR-a, 40 godina socijalizma prilično je temeljno iskorenilo religiju i njoj svojstvenu tradicionalnu podelu uloga među polovima, tako da po statistici od 2011. velika većina stanovništva ne pripada nijednoj konfesiji. Na teritoriji stare Zapadne Nemačke je pak većina religiozna i pripada katoličkoj (jug) ili evangelističkoj (sever) crkvi. Već po tome što u katoličkoj crkvi ženama nije dozvoljeno da budu sveštenice, a u evanglističkoj jeste, moguće je izvući zaključke o tome kakav je uticaj žena u društvima u kojima je jedna ili druga vera dominantna.

Kancelarka je odrasla u DDR-u, u porodici evangelista. Interesantno je da je Angela Merkel bila prva ministarka za pitanja žena i omladine u ujedinjenoj Nemačkoj, a sa istoka zemlje dolazi i sadašnja ministarka pod čiji resor spadaju i žene – socijaldemokratkinja i od skoro evangelistkinja, Manuela Švezig. Naravno da nije slučajno što su baš one krenule da polako, ali sigurno menjaju Nemačku – ka većim pravima za žene.

Mada je ideja o borbi za prava žena i obeležavanje Dana žena nastala u SAD 1908. i potom se raširila po Evropi i Rusiji, kao što je to sredinom devedesetih bio slučaj i sa Eqaul pay day, čini se da Nemačka pitanje ženske ravnopravnosti poslednjih godina shvata ozbiljnije od svog uzora. To je dobar znak za budućnost.