Borba američkih urođenika za pravo glasa | Politika | DW | 29.09.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

reportaža

Borba američkih urođenika za pravo glasa

Američki urođenici iz rezervata žive u često u velikoj bedi. Neki od njih žele da podignu svoj glas, ali se ispostavlja da je izazov čak i upisivanje na birački spisak. Reporterka DW u poseti Pajn Ridžu u Južnoj Dakoti.

Rezervat Pajn Ridž

Rezervat Pajn Ridž

Priroda u rezervatu Pajn Ridž u Južnoj Dakoti čini se kao da je netaknuta. Čuju se samo poneka ptica, vetar – i tišina. Čovek kao da nije u ovom svetu.

Ali ovaj rezervat ima vrlo ovozemaljske probleme. Nezaposlenost među dvadesetak hiljada ljudi koji ovde žive iznosi 85 do 97 procenata – zavisno kako se računa. Okrug Oglala-Lakota u kojem se nalazi najveći deo rezervata, ima najmanji prihod po glavi stanovnika u Sjedinjenim Državama. Oko 90 odsto stanovništva živi ispod granice siromaštva.

I većina njih nikada nije glasala. Prema navodima Nacionalnog kongresa američkih Indijanaca, među američkim urođenicima je izlaznost na izbore pet do 14 odsto niža nego među drugim etničkim grupama u SAD. I ne izgleda kao da će tu uskoro nešto da se promeni.

„Od 2004. pada broj registrovanih birača američkih urođenika u Južnoj Dakoti“, kaže Kellen Returns From Scout (doslovno, Kelen Koji Se Vraća Iz Izviđanja), aktivista iz plemena Sijuksa. U Sjedinjenim Državama građani moraju sami da se pobrinu da budu upisani u biračke spiskove, ako žele da glasaju. „Tu beležimo smanjenje prijava za 60 do 70 odsto“, kaže on.

Kelen se bori da se što više urođenika upiše na birački spisak

Kelen se bori da se što više urođenika upiše na birački spisak

Kako bi to promenio, ovaj Sijuks je osnovao Inicijativu birača za zaštitu samoodređenja. Na jednoj priredbi Demokratske partije, koja je bila prenošena i na televiziji, nosio je majicu sa natpisom „Zaštiti samoodređenje“. Posle toga je usledila poplava poziva, ljudi su hteli da saznaju o čemu se radi. U tom trenutku nešto više od tog slogana nije ni postojalo, ali je to interesovanje Kelenu i njegovoj saradnici Kante Hart iz plemena Lakota bila velika motivacija da se još više angažuju.

„Izbori da postanu nova tradicija plemena“

Mesec dana kasnije su u Rapid Sitiju, prvom većem gradu, imali kancelariju punu raznog materijala: štampači, formulari za registraciju na izborima, telefoni za volontere, sredstva za dezinfekciju. U međuvremenu je dvoje aktivista uspelo da ubedi nekoliko stotina ljudi iz rezervata da se prijave na biračke spiskove.

„Mi želimo da izlazak na izbore postane nova tradicija pripadnika našeg plemena. To je najbolji način da se zaštiti samoodređenje“, objašnjava Hart. „Samoodređenje znači da ljudi sami sobom upravljaju. Ali, da bismo to postigli, moramo da izaberemo političare koji nas priznaju i koji žele da sarađuju sa nama.“

A to, kažu, nisu Donald Tramp i njegova ekipa. „Mi smo toliko truda uložili da stvorimo dobre odnose između američkih urođenika i drugih – a Tramp je sve to rasturio. Njegov izbor je doveo do tako duboke podele u zemlji, da više ne možemo ni da budemo komšije“, kaže Kelen u kancelariji pred velikim plakatom predsedničkog kandidata Demokrata Džoa Bajdena.

Turisti vide tradicionalni ples – i ništa više

Kada turisti posete ovaj rezervat, oni ostaju bez daha gledajući kako Kante Hart pleše u tradicionalnoj odeći plemena Lakota. Hart im između dva plesa priča o borbi američkih urođenika i tome kako im je oteta zemlja.

Ali njihov stvarni život danas – turisti ne vide. Ne vide oronule kamp-prikolice u kojima stanuju kao ni zarđale automobile parkirane pred njima. Turisti brzo odu dalje.

Ples za tiruste

Ples za tiruste

I oni neće da vide table na kojima se ljudi upozoravaju da drže odstojanje „ako im je život mio“. Rezervat je naime i veliko žarište korone, smrtnost je visoka. Delom je to zbog lošeg stanja tamošnjeg zdravstvenog sistema, a delom zbog lošeg opšteg zdravlja ljudi u rezervatu.

„Mi tu živimo kao u nekoj zemlji u razvoju“, kaže Džuli Ričards, stanovnica rezervata. Ona nikada nije išla da glasa jer nikada nije videla svrhu – za ljude u Pajn Ridžu se nikada ništa nije promenilo, bez obzira ko je na vlasti. Ali ove godine je drugačije: „Mi moramo da idemo da glasamo, da ljude kao što je Tramp poteramo sa funkcije.“

Kelen Koji Se Vraća Iz Izviđanja smatra da bi više njegovih sunarodnika trebalo tako da razmišlja. Ali, upis u birački spisak nije jednostavan. Najpre valja imati stalnu adresu sa imenom ulice – a to mnogi stanovnici rezervata nemaju. Čovek može da navede i broj poštanskog sandučeta, ali onda mora da objasni gde je to tačno.

„Formulari se šalju belim službenicima koji ne drže mnogo do rezervata“, kaže Kelen. „Tu ima mnogo prostora da se nešto interpretira ovako ili onako.“

On se nada da glasanje može biti korak unapred. Jer, kaže, američki domorodci ne sede u gradskim vlastima ili školskim odborima. „Mi imamo ista školska svedočanstva kao ostali, išli smo u iste škole, ali ipak nas ne ovde ne žele.“ I to iako su Lakote i Sijuksi živeli na ovoj zemlji mnogo pre belog čoveka.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama