„Bonska ovlašćenja pogrešno iskorišćena“

Trenutnoj nepovoljnoj političkoj situaciji u Bosni i Hercegovini, prema mišljenju direktora Projekta za Balkan u Međunarodnoj kriznoj grupi Marka Preleca, u najvećoj meri doprinela je poslednja odluka visokog predstavnika za BiH Valentina Incka koja je, prema njegovim rečima, bila nepotrebna i neprimerena. Prelec za Dojče vele tim povodom objašnjava:

„U BiH se poslednjih godina video pozitivan razvoj. Lideri sva tri konstitutivna naroda počeli su međusobno da pregovaraju o bitnim pitanjima, bez prisustva međunarodne zajednice i bez toga da ’glume’ razne pozicije ispred međunarodne zajednice. To je ovaj ’Prudski proces’, ali ne samo to - bilo je tu više stvari. Sad smo se vratili u situaciju gde svi zauzimaju pozicije u još jednom naporu da privole međunarodnu zajednicu i kancelariju visokog predstavnika na njihovu stranu. To je jednostavno vrlo nezdravo za BiH.“

Međunarodna krizna grupa je u svom izveštaju iz marta ove godine tražila da se „bonska ovlašćenja“ sačuvaju do kraja mandata kancelarije visokog predstavnika, ali da to bude sredstvo samo krajnje nužde. Upotreba tih ovlašćenja u kontekstu poništavanja zaključaka Skupštine Republike Srpske bila je apsolutno nepotrebna, kaže Marko Prelec.

„Ti zaključci su bili čisto političkog karaktera bez ikakvog realnog uticaja na politički život BiH. Čak se može videti da se situacija nije zaoštrila nakon što je Skupština te zaključke proglasila, već nakon što je OHR počeo da diže prašinu. Mi verujemo da su ’bonska ovlašćenja’ još uvek potrebna, ali da su ovoga puta bila pogrešno iskorišćena.“

Prelec: Nema zavere Beograda i Moskve

Prema mišljenju Međunarodne krizne grupe, u BiH je i dalje potrebna jaka evropska misija koja će, posle završetka rada OHR-a, koordinisati politiku Evropske unije u BiH kako bi se sprečilo da tamošnje stranke traže podršku za svoje privatne stavove po glavnim gradovima EU. Podršku koju RS dobija od strane Beograda, ali i Moskve, Prelec komentariše ovako:

„Očigledno je da Republika Srbija podržava, na jedan relativno umeren način, stavove RS. To nije ništa novo i ne vidim tu nešto uznemiravajuće. Isto se može reći, u drugom smislu, o Rusiji. Rusija je takođe kritikovala upotrebu ’bonskih ovlašćenja’ i podržava stavove Republike Srpske, ali ja ne mislim da se tu krije nekakva zavera ili nešto slično.“

Solana: Jasan slučaj koji je zahtevao odgovor

Međutim, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, Havijer Solana, podržao je odluku visokog predstavnika u BiH, rekavši da je u pitanju bio jasan slučaj koji je zahtevao odluku:

“Mi mislimo da je odluka Skupštine RS bila usmerena protiv Dejtonskog sporazuma i zato je moralo da se reaguje. Ja mogu da kažem da je visoki predstavnik u BiH preduzeo sve napore kako ne bi došao u situaciju da tako reaguje, ali je to bilo nemoguće. Postojala je potreba da se iskoriste specijalna ovlašćenja koje visoki predstavnik ima.”

Ako želite u EU znate i kako

Ono oko čega se svi slažu jeste da će dalji napredak BiH zavisiti, najpre, od akcija koje će sad preduzeti lokalni politički lideri. U Međunarodnoj kriznoj grupi smatraju da je neophodno pokrenuti sastanke prudske trojke, te ih proširiti i na druge stranke. Pitanje državne imovine, reforme potrebne za viznu liberalizaciju i ekonomska stabilnost, moraju biti, prema mišljenju Marka Preleca, prioriteti bosanskohercegovačkih lidera u danima koji predstoje.

Havijer Solana kaže da je upravo na političkim akterima u BiH da odluče kakvu budućnost žele za BiH:

“BiH želi da bude članica EU. Zato ona mora da leti visoko i da leti samostalno. To je ono što mi želimo, a na liderima u BiH je da odluče da li i oni to žele ili ne. Ako žele, onda moraju da napreduju zajedno u pravcu EU. Dakle, onda znaju šta im je raditi.”

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković