Bolji položaj žena u EU

Badiše nahrihten piše: „Komesarka Vivijan Reding uspela je da se probije. U upravnim odborima velikih koncerna do 2020 godine moraće da se nalazi 40 odsto žena. Inače im (tim koncernima) prete novčane kazne. Međutim, u prestonicama zemalja članica Evropske unije, taj projekat u zakonodavnom procesu moći će da se zaustavi ili bar razvodni. To bi bilo šteta jer, firme su do sada uglavnom ignorisale sve apele da dobrovoljno postavljaju više žena na važne pozicije. Ako se nastavi tim tempom, biće potrebno još četiri decenije dok se ne uspostavi ravnopravnost između muškaraca i žena na vrhu preduzeća...“

Frankfurter rundšau konstatuje: „Komesarka Vivijen Reding dugo je morala da se bori i da pravi kompromise. Ukoliko Evropski parlament i Savet ministara usvoje predlog Evropske komisije, njena strategija će biti uspešna. Političarke, pravnice i preduzetnice iz raznih zemalja, povezale su se i vršile pritisak kako bi se uvele kvote za žene u celoj Evropi. Biće teško suprotstaviti se tom pritisku na duži rok.“

Šveriner folkscajtung zastupa sledeće mišljenje: „Ako Brisel još želi da spase taj nacrt zakona, moraće da ga popravi. Da izbaci izuzetke – na primer da preduzeće koje zapošljava manje od deset odsto žena, ne mora da uvodi kvotu. Zatim, isto pravilo bi trebalo proširiti i na ostale nivoe. Ali, pitanje je, da li je to još uvek moguće?“

Konzervativni Frankfurter algemajne cajtung je još kritičniji kada piše: „Interes svakog slobodnog društva je da svako, na svoj način, može da bude srećan. Kako se to radi, kako se usaglašavaju interesi naročito kada je reč o porodici i poslu – to je nacionalni zadatak. On se ne rešava u Briselu. Osim toga, kvota za žene u nadzornim odborima ne rešava problem brojnih majki koje na poslu ostavljaju na cedilu kako poslodavci tako i vlastiti muževi.“

Pomenimo još i to da je na tradicionalnom skupu novinarki iz nemačkih javnih servisa nedavno održanom u Sarbrikenu, doneta i deklaracija kojom se traži uvođenje kvote za žene od 50 odsto. Na istom skupu dodeljena je i tradicionalna, negativna nagrada „Kiseli krastavac“ (Sauer Gurke) Prvom programu nemačke televizije, odnosno autoru priloga o formiranju nove francuske vlade koji je „ispustio“ informaciju da se u Francuskoj dogodila prava mala revolucija, pošto se u vladi nalazi 50 odsto žena. Ta nagrada se, inače, dodeljuje autorima čiji prilozi se protive interesu žena i ravnopravnosti polova.

Pripremila: Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković