Bolji dani za Srbe u Prizrenu?

U Sabornoj crkvi svetog Đorđa u centru Prizrena, ponovo se čuju zvona. U obnovljenom konaku, svojevremeno sedištu ruskog konzula Jastrebova i drugom pomoćnom objektu, već dve godine živi sveštenik sa porodicom. Od pre mesec dana, kao što je i bilo obećano, nakon pauze od 12 godina, ponovo je počela sa radom prizrenska Bogoslovija „Ćirilo i Metodije“. Vladika raško -prizrenski Teodosije u tome vidi bolje dane za svoje sunarodnike.

„Obnova prizrenske bogoslovije je veliko ohrabrenje za srpski narod koji živi ovde u Prizrenu i za sve one koji su izbegli 1999. ili 2004. godine, a žele da se vrate i nastave da žive na ovim prostorima. Prizrenska bogoslovija je u svojoj istoriji imala značajno mesto i značajnu ulogu u životu naše crkve i našeg naroda. Bila je jedan od temelja našeg postojanja, a ona će imati tu ulogu i ubuduće“ – ocenjuje vladika Teodosije.

Nema bojazni za bogoslove

Učenici, njihovi profesori i sveštenici u mantijama normalno se kreću gradom. Ne strahuju ni roditelji čija su deca ovde započela školovanje. Dragan Janković, raseljeno lice poreklom iz okoline Peći, ne plaši se za svoje dete, koje je još sa devetoricom drugova, uglavnom raseljenih sa Kosova, prva posleratna generacija bogoslova.

„Slušajući vladiku Teodosija stekao sam puno poverenje u njega. Zato nemam ni najmanju bojazan po pitanju bezbednosti mog deteta“, kaže Janković

Na oko 200 metara od crkve, u Potok mahali, naselju gde su pre rata živeli većinski Srbi, sredstvima Vlade Velike Britanije, izgrađeno je prvih 10 kuća u prepoznatljivom stilu, poput onih starih u Ohridu. To je ujedno prvi urbani povratak u grad Prizren u kojem je do kosovskog rata živelo desetak hiljada Srba i Crnogoraca.

Među povratnicima je i Snežana Štajonić koja je do sada sa familijom živela u okolini Beograda. Vratila sa suprugom. Deca su, kaže, nešto drugo. Škola i posao su veoma važna pitanja.

„Nije loše, dobro je. Posla, međutim, nema – nema od čega da se živi. Kako ćeš da opstaneš? Tačno je da ovde nemaju ni Albanci, to je ta kriza i nemaš od čega da živiš. Ajde da si zemljoradnik i sadiš – ovako šta“, pita se Štajonićeva.

Cilj - povratak mladih Srba

Njen komšija i sunarodnik Živorad Zajić, koji je svih ovih godina sa familijom živeo u kolektivnom centru Rudež kod Berana, veći je optimista. Penzioner je pa mu je najvažnije što je ponovo u svom gradu i među bivšim komšijama.

„Imali smo na početku drugačiji osećaj. Međutim, bili smo u zabludi. Sve je dobro. Već smo uspostavili kontakte sa prvim komšijama, naravno bili smo pozvani, mi smo ih pozvali da dođu. Već se uspostavlja kontakt sa starim prijateljima koje znamo iz grada – starosedeoca“, kaže Zajić.

U Prizren su se vratili uglavnom nosioci familija, stariji ljudi. Kako bi to učinili i mladi Srbi, ministar za povratak i zajednice u Vladi Kosova Radoica Tomić je prilikom nedavnog obilaska povratnika obećao pogodnosti i za povratak mladih Srba. Jedini uslov za to biće „dobra ideja“.

„Da pokrenu neki svoj privatan biznis, imaju dobru volju da se vrate. Da im mi kao ministarstvo i britanska ambasada pomognemo u tome. Cilj nam je da nam se na Kosovu vrate mladi ljudi“, ističe ministar Tomić.

Autor: Refki Alija, Prizren
Odg. urednik: Jakov Leon