Bojan Šošić: „Svojim ponašanjem mi istinski kontrolišemo širenje virusa“ | Mozaik | DW | 02.10.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Intervju

Bojan Šošić: „Svojim ponašanjem mi istinski kontrolišemo širenje virusa“

„Ako imate percepciju da je kontrola u rukama nekog spoljnog faktora, u ovom slučaju virusa, prirodno da ćete se bojati te njegove moći", kaže psiholog Bojan Šošić u intervjuu za DW.

Bojan Šošić

Bojan Šošić

DW: Strah je kod većine logična reakcija na situaciju sa neizvesnim ishodom. Ko kontroliše sadašnje stanje: virus ili pak građani imaju moć da preuzmu kontrolu? Koliko je ovo važno za mentalno zdravlje?

Bojan Šošić: Izrazito je važno za mentalno zdravlje da ljudi očuvaju osećaj nečega što se zove agentnost, stanje u kojem mi kao racionalna bića delujemo ka postizanju određenih ciljeva, imamo moć nad nekim uslovima i procesima. Blizak ovome je i pojam lokusa kontrole. Ako verujete da vi nečim određujete ishode nekih relevantnih procesa, kažemo da imate unutrašnji lokus kontrole. Dakle, sebi ste pripisali izvesnu moć.

Duboko verujem da je upravo na ovoj liniji trebalo graditi pristup informisanja javnosti o tome kako se ponašati od početka pandemije. Ako imate percepciju da je kontrola u rukama nekog spoljnog faktora, u ovom slučaju virusa, prirodno da ćete se bojati te njegove moći. A stvarnost jeste da ljudi svojim vladanjem u nekim situacijama mogu uticati na verovatnoću širenja zaraze. Svojim ponašanjem mi istinski kontrolišemo širenje virusa. Taj ugao gledanja je trebalo negovati, naglašavajući da je tako zapravo uvek bilo u sličnim situacijama, pa i u slučaju često sada pominjanog Španskog gripa.

Ovako smo dobili situaciju da su ljudi paradoksalno nastojali da prisvajaju za sebe osećaj neke moći nad situacijom tako što su širili neke tobože skrivene informacije, a zapravo neistine ili u najboljem slučaju spekulacije. U realnosti ta moć se tako samo još više izmestila u ruke nimalo dobronamernih ljudi. Da nije bilo prekomernog straha i razumljive, ali ipak štetne potrebe da se na ovaj način ljudi zaštite od toga što se osećaju da su prepušteni u ruke ljudima koji su donosili neke preporuke i odluke, bilo bi lakše i negovati mentalno zdravlje i braniti se od stresa koji je samo dodatno obarao imunitet, ali dugoročno i narušavao komunikaciju između ljudi.

Pogledajte video 02:24

Kolateralna šteta – kako lokdaun utiče na psihu

DW: U kojoj meri su nastupi stručnjaka i stalna promena saznanja o širenju virusa, koja su ponekad i protivrečna, doprineli stvaranju dodatnog straha i konfuzije kod stanovnika?

Bojan Šošić: Bojim se možda i u većoj nego što smo to mogli očekivati. Nauka zaista mora da osvaja nove teritorije postavljanjem hipoteza, praktično pretpostavki, i testirajući ih. Ali za javnost to je sada osporilo i vrednost onog zapravo pogrešnog utiska o nauci koju tipično stičemo kroz osnovno i srednje školovanje, po kojem nauka mora da ima apodiktične, dogmatske stavove.

Nauka napreduje kroz stalnu dijalektiku različitih struja koje se ponekad i direktno suprotstavljaju, a to nije nešto u šta javnost ima odgovarajuće uvide. I kod nas i u svetu ima primera stručnjaka koji vrlo otvoreno ulaze u međusobne konflikte oko ovih tema. Problem je što nauka zaista ima tu ulogu da prognozira razvoj određenih pojava i procesa na temelju raspolaganja utvrđenim činjenicama, ali mi se čini da je ipak bilo razboritije, a možda i korektnije prema građanima, priznati koliko su te mogućnosti u nekim trenucima i nekim pitanjima oko Kovida-19 jednostavno ograničene.

Radije je trebalo ići na to da se gradi koncenzus oko onoga što možemo s nekom merom pouzdanosti reći javnosti. Umesto toga, ljudi svedoče sučeljavanjima na polju spekulacija, možda čak nekad motivisanim i potrebom za ličnom promocijom, i zato delom nauka gubi kredibilitet i u pitanjima gde su stvari daleko jasnije.

Inat glavna crta u nacionalnoj karakterologiji

DW: Primetno je da se građani, u najmanju ruku u ovom trenutku, ponašaju opušteno kada je reč o poštovanju mera, počevši od nekih najosnovnijih, od nošenja maski, držanja distance... Kako to komentarišete?

Bojan Šošić: Rekao bih da je to prirodan tok razvoja reakcija ljudi, odnosno većine. Ali moramo uzeti u obzir i sve ove činjenice oko gubljenja poverenja u struku, poverenja u donosioce odluka, činjenice da se i ovaj virus i sama bolest koju izaziva ponašaju po modelima koje je teško uporediti sa svakodnevnim iskustvom laika koje stiču kroz život susrećući se s različitim oboljenjima.Neke objektivne osobitosti Kovida-19 su nametnule potrebu da se ljudima s malo ili nimalo medicinskog znanja objašnjavaju i prilično kompleksni procesi, a to nije nimalo lak zadatak. Kad se to sve događa u društvu kakvo je naše, koje čine ljudi koji se poslovično opiru uvođenju reda i vole za sebe da misle da se dobro snalaze u haosu, kojima je inat glavna crta u nacionalnoj karakterologiji, onda dobijemo ovo što ste opisali kao potpunu opuštenost.

Ljudi su umorni od preporuka i mera, i to je razumljivo. Ali ipak postoje one strukture u društvu koje se ne smeju odreći odgovornosti da uporno prikladno informišu građane u najboljem interesu svih. Na tom planu je kod nas bilo žalosnih propusta.

Ova kriza nameće imperativ zajedništva

DW:Tretiranje zaraznih bolesti predstavlja javno-zdravstveni interes. Dakle svaki pojedinac ima obavezu da pored svog štiti i zdravlje drugih. Kako objašnjavate odsustvo ove svesti?

Bojan Šošić: Pored opšte situacije s neshvatanjem stepena rizika koji nosi Kovid-19, moramo prihvatiti za činjenicu da je naše društvo kroz rat prešlo dalek put od društva koje je aktivno negovalo kolektivnu svest i vrednosti okretanja zajednici i participiranja, do krajnjeg individualizma koje čak poprima oblik sebičnosti i samoživosti. To se desilo pod diktatom objektivnih okolnosti. Ljudi su bili pritisnuti takvim uslovima koji su ih naveli da nauče, nekad i na prilično traumatičan način, da veruju samo „u se i u svoje kljuse".

Ako ste prošli kroz život u kojem ste se dovoljno puta ili na izrazito upečatljiv način osetili iznevereni, vi ćete razviti nepoverenje. Udruženo s neznanjem, a fer je priznati da o ovoj bolesti niko od nas ne zna dovoljno, to nepoverenje može da se pretvori u paranoju.

Ali ovakve krize nameću imperativ zajedništva. Mi prosto moramo imati poverenja jedni u druge i moramo biti spremni da jedni drugima pomognemo. A to što u našem društvu postoji sloj stanovništva koji izgleda nije zaslužio da mu se veruje, nije razlog da se taj stav generalizuje na sve nas.

DW: Građani BiH su tokom rata, ali i u posleratnim godinama, izloženi faktorima koji znatno utiču na mentalno zdravlje. U kojoj mjeri sadašnje stanje izaziva retraumatizaciju i dovodi do dodatnog pogoršanja?

Bojan Šošić: Mnogi ljudi mi priznaje da ih ovo sve podseća na taj period. Od početka pandemije mnogo je nas koji se bavimo mentalnim zdravljem, koji smo upozoravali da moramo biti spremni na to da će uz primarni uticaj ovog virusa na telesno zdravlje pa i smrtnost, ova oblast i ekonomski tokovi biti najviše na udaru.

Čak i ako zanemarimo trenutna dešavanja u najbližem susedstvu, stanovništvo Bosne i Hercegovine je izloženo otrovnoj retorici koja služi isključivom cilju zadržavanja vlasti i eventualnog potvrđivanja takvog stanja stvari na izborima sledeće godine.

Psiholog Bojan Šošić je član Odbora za psihijatrijska i neurološka istraživanja Odeljenja medicinskih nauka Akademije nauka i umetnosti Bosne i Hercegovine

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu

Audio i video