Bogati naftom, a siromašni

Iako je bogat naftom, vodom i rudama, Južni Sudan se bori za preživljavanje. Nakon proglašenja nezavisnosti, ta zemlja je, istina, dobila mnoge naftom bogate regione, ali bez mogućnosti korišćenja naftovoda koji su na severu, ne može da izvozi naftu. Od kada je proglasio nezavisnost, Južni Sudan sa Severnim Sudanom ne može da postigne dogovor o novčanoj taksi za tranzit. Sudanska vlada u Kartumu traži 36 američkih dolara po barelu za protok nafte, dok je Južni Sudan spreman platiti jedan dolar.

Južni Sudan je u januaru ove godine optužio Sever da krade velike količine nafte i prekinuo proizvodnju. Od tada su kase prazne jer ta zemlja čak 90 odsto svojih prihoda ostvaruje prodajom nafte. To bi moglo da dovede do privrednog kolapsa, smatra, Volf-Kristijan Paes iz Međunarodnog centra za konverziju (BICC) iz Bona:

„Ako se tamo ne pronađe rešenje, kada je reč o korišćenju naftovoda, Južni Sudan će za nekoliko meseci ili sedmica biti platežno nesposoban. Već sada uočavamo da Južni Sudan štampa novac kako bi isplatio plate. Inflacija je u znatnom porastu.“

Zemlji preti glad

Stopa inflacije dostigla je 19 odsto. Istovremeno, znatno je usporen privredni rast. Cene namirnica eksplodiraju, poljoprivredna proizvodnja opada. Iako poljoprivredni sektor u Južnom Sudanu važi kao veliki potencijal, Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) smatra da bi u toj zemlji mogla da zavlada glad. Za poznavaoca prilika u Sudanu Paesa, uzrok trenutnih problema jeste pre svega neizgrađena infrastruktura: „I mali poljoprivrednici, ali i velika poljoprivredna preduzeća imaju problem zato što su veoma udaljeni od tržišta. Putevi u Južnom Sudanu prema Ugandi ili Keniji gde se može izvesti roba su katastrofalni, a transport je izuzetno skup.“

Situacija nije ni malo bolja i kada je reč o nafti: Južni Sudan je saobraćajno odsečen, tako da je vrlo teško izvoziti naftu bez korišćenja naftovoda na severu. Zato u toj zemlji razmatraju mogućnost da kroz Keniju izgrade alternativni naftovod. Taj projekat koštao bi tri milijarde američkih dolara, ali je još nejasno ko bi mogao da ga finansira. Banke do sada nisu pokazale interesovanje. Neki eksperti smatraju da Južni Sudan možda i nema toliko naftnih rezervi, da bi se izgradnja novog naftovoda isplatila.

Nesigurno područje

Pored toga, novi naftovod gradio bi se u politički nesigurnom području. Troškovi potencijalnog građevinskog projekta rastu i zbog nerazjašnjenih rizika kada je reč o zaštiti okoline, kaže dr Abraham Matok Dal, profesor na Univerzitetu Rumbek u Južnom Sudanu: „Kada se uporede troškovi izgradnje jednog naftovoda ili rafinerije i šteta koja bi nastala zbog gubitka poljoprivrednog zemljišta, stoke, odlaska stanovništva, onda je jasno koliko bi bila visoka cena proizvodnje nafte.“

Prema profesoru Matoku, Južni Sudan pokušava da stvori povoljne uslove za strane investitore kako bi u zemlju ušao novac. Vlada je usvojila zakone koji bi podržali razvoj privatnog sektora i zemlju za investitore učinili atraktivnijom. Matok veruje da ta zemlja sama može da prehrani svoje stanovništvo i da je u stanju da izgradi dobru infrastrukturu. On takođe smatra da je u poslednjih godinu dana, uprkos problemima, život u Južnom Sudanu postao bolji.

Autorke: Lina Hofman / Belma Fazlagić-Šestić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković