Bogati i privilegovani protiv svih ostalih | Politika | DW | 22.01.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Globalna statistika

Bogati i privilegovani protiv svih ostalih

Prema najaktuelnijim informacijama Oksfama o globalnoj raspodeli svetskog imetka. 2017. godine su samo 42 osobe raspolagale istim imetkom kao i najsiromašnije 3,7 milijarde ljudi na svetu.

82 odsto rasta globalnog imetka je prošle godine pripalo najbogatijima dok je imetak siromašnije polovine svetskog stanovništva stagnirao. Ta ekstremna nejednakost drži ljude zarobljene u siromaštvu, uništava koheziju zajednice, ekonomski je kontraproduktivna i to je za sve nas katastrofalno, poručuje globalna organizacija za pomoć u vanrednim situacijama i razvoj Oksfam (OXFAM). Ova organizacija svake godine analizira statistike o raspodeli globalnog imetka. Najnoviji izveštaj ilustruje povećanje jaza između bogatih i siromašnih, a Oksfam poručuje da koncerni i superbogati povećavaju svoju dobit tako što smanjuju plate i zaobilaze plaćanje poreza – na račun radnika i opšteg dobra.

Ima i uspeha

Oksfam prenosi da se najbogatiji percentil svetskog stanovništva svake godine obogati za oko 200 milijardi dolara trikovima koji služe da se izbegne plaćanje poreza. „Cenu profita plaćaju milijarde ljudi širom sveta, koji moraju da teško rade za plate koje nisu dovoljne za život i nemaju pristup javnim obrazovnim i zdravstvenim sistemima", rekao je vođa kampanje Oksfama u Nemačkoj Jern Kalinski. Razmere socijalne nejednakosti se jasno vide na sledećem primeru koji Oskfam iznosi u svom istraživanju: za samo četiri dana, šef nekog od najvećih pet modnih koncerna zaradi koliko i jedna krojačica u Bangladešu za čitav život.

Prema najaktuelnijim informacijama Oksfama 2017. godine su samo 42 osobe raspolagale istim imetkom kao i najsiromašnije 3,7 milijarde ljudi na svetu. Ova organizacija u svom izveštaju poziva političare da zaustave zaobilaženje plaćanja poreza kojim se služe koncerni i superbogati. Oskfam, služeći se podacima Svetske banke, navodi i da se nejednakost u primanjima, globalno gledano, smanjila, čemu doprinosi pre svega rast plata u Latinskoj Americi, Kini i drugim zemljama Azije. U jednoj od ranijih studija, ova organizacija navodi da i uspesi u borbi protiv siromaštva širom sveta ostaju „uglavnom neprimećeni".

Nejednakost među polovima

Tako se u izveštaju navodi i da je između 1990. i 2010. broj ljudi koji su živeli u ekstremnom siromaštvu prepolovljen, što je, kako tu piše, „nešto na šta bi svet trebalo da bude ponosan". Ipak, jaz između bogatih i siromašnih se time ne zatvara. Oksfam kao veliki problem navodi i nejednakost među polovima, ne samo kada je reč o platama već i o raspodeli bogatstva. „Globalno, više muškaraca nego žena poseduje zemlju i kapital, muškarci su plaćeni bolje od žena za iste poslove, i više muškaraca od žena ima posao na višim funkcijama.

Oskfam ima i svoje kritičare – tako neki stručnjaci smatraju da ta organizacija neke stvari iznosi proizvoljno ili se služi nekredibilnim izvorima. Među kritičkim izvorima koje najčešće citira nemačka štampa je londonski Institut za ekonomska istraživanja koji prenosi da je Oksfamova metoda nepouzdana jer se oslanja na podatke švajcarske banke Kredi Svis (Credit Suisse) koji se tiču neto-zarada i obuhvataju novac, vrednosne papire, nekretnine i druge vrste imetka, kada se odbiju dugovi. Na taj način, i neko ko se u SAD zadužio da bi mogao da studira, na papiru može da ispadne siromašniji nego neki farmer u Africi koji ima samo nekoliko koza. Ima i stručnjaka koji, međutim, baš pozdravljaju takav rezon, jer se na kraju ne može sigurno znati hoće li američki student na kraju uspeti da ostvari veliku zaradu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android