Bliskoistočni sukob: EU je donator bez uticaja | Politika | DW | 20.05.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Bliskoistočni sukob: EU je donator bez uticaja

Evropska unija zalaže se da se na Bliskom istoku postigne primirje, a nakon toga bi da posreduje. Ali u Jerusalimu i Gazi u stvari Evropljane ne čeka niko. Oni tu jesu „finansijski džin“, ali su i „politički patuljak“.

Evropska unija već gotovo 25 godina pomaže u finansiranju Palestinske uprave, razvojnih i obrazovnih projekata na Zapadnoj obali, u Pojasu Gaze i u istočnom Jerusalimu. EU sama za sebe kaže da je svetski region koji najviše novca troši na Palestince. U periodu od 2017. do 2020. godine, oko 2,3 milijarde evra direktne pomoći slilo se u palestinska područja iz budžeta EU, nekih država-članica i Velike Britanije.

Evropska unija godinama plaća socijalnu pomoć za oko 100.000 osoba u Pojasu Gaze kojim upravlja Hamas. Ona delimično finansira plate i penzije u nesrazmerno velikom administrativnom aparatu Palestinske uprave na Zapadnoj obali. Tome bi trebalo dodati još 159 miliona evra koji se plaćaju iz budžeta EU preko humanitarne agencije Ujedinjenih nacija za pomoć palestinskim izbeglicama (UNWRA). Nemačka uplaćuje 210 miliona evra u budžet UNWRA, a i druge države-članice Unije uključene su u to u velikoj meri.

-pročitajte još: Potraga za posrednikom na Bliskom istoku

Više uticaja za Evropljane?

Međutim, tu impresivnu ekonomsku ulogu Evropska unija gotovo da uopšte nije uspela da pretvori u politički uticaj. Ni Izrael, ni Palestinci ne posežu za EU kao posrednikom, pogotovo ne u trenutnoj razmeni vatre između izraelske vojske i Hamasa – koga EU inače klasifikuje kao terorističku grupu.

Spasioci u Gazi nakon bombardovanja

Spasioci u Gazi nakon bombardovanja

Mihaj Sebastijan Čihaja, stručnjak za Bliski istok iz briselskog trusta mozgova Evropean centar za politiku, objašnjava za DW zašto je EU „finansijski džin“ i istovremeno „politički patuljak“:

„Evropska unija bi trebalo da pronađe jedinstveniju liniju. Znam da je to do sada bilo teško, ne postoji nekakav mađioničarski trik za postizanje tog jedinstva. Ali da bi imala više uticaja, EU bi mora da pokaže više jedinstva na nivou država članica“, kaže Čihaja.

Glavna prepreka u EU za razvoj jake bliskoistočne strategije je, prema Čihaji, jaz između država poput Nemačke, koje su naklone Izraelu, onih koji su više naklonjene Palestincima, poput Švedske, i onih koje su neutralne. „EU ima sve potrebne instrumente za razvijanje predvidljive strategije, ali potrebna joj je politička volja za sprovođenje te strategije. Te političke volje do sada nije bilo“, ukazuje briselski ekspert za Bliski istok. Unija se, objašnjava pritom, drži ideje o dve države, tj. da se pored Izraela, osnuje i palestinska država.

-pročitajte još: Nemačka i Izrael: posebna veza

EU traži svoje mesto

Kako doći do jedinstvenog stava i plana o postizanju prekida vatre, a potom i mirovnih pregovora – to su teme o kojima su raspravljali i ministri spoljnih poslova Unije. Šef nemačke diplomatije Hajko Mas je jasan: „Najoštrije osuđujemo raketne napade Hamasa, podrazumeva se da Izrael ima pravo da se brani."

Mas je ujedno podsetio da je ponovo aktivan i tzv. „Bliskoistočni kvartet“, skoro zaboravljena posrednička grupa u čijem sastavu su SAD, Rusija, UN i EU. Brisel je, inače, pre samo tri nedelje imenovao holandskog diplomatu Svena Kopmansa za novog specijalnog izaslanika za Bliski istok.

Šef nemačke diplomatije Mas najoštrije je kritikovao raketne napade Hamasa

Šef nemačke diplomatije Mas najoštrije je kritikovao raketne napade Hamasa

„Da, Bliskoistočni kvartet još uvek postoji“, kaže Mihaj Sebastijan Čihaja, „ali ne vide se neke posebne aktivnosti“. Pored toga, prethodna američka administracija pod rukovodstvom Donalda Trampa povukla se iz tog tela i okrenula sopstvenim inicijativama u saradnji s Izraelom. Promena u Beloj kući prilika je da se EU i predsednik Džozef Bajden ponovo ujedine, smatra Čihaja. On podseća da je najavljena „nova transatlantska saradnja“ i smatra da sada sve zavisi od toga da li će i EU dobiti ulogu u planovima Bajdenove administracije za Bliski istok. „To je šansa za jaču transatlantsku saradnju, videćemo da li će ona funkcionisati. Ovo je njen prvi test“.

Koji su sledeći koraci?

Na vanrednom sastanku ministri spoljnih poslova EU pozvali su sve strane na smirivanje i prekid nasilja. „Odlučujući su razgovori sa zemljama u regionu“, ukazuje je Čihaja. „Egipat, Jordan i Katar su i u prošlosti igrali ulogu u pregovorima o prekidu vatre. Te države dugoročno moraju intenzivnije da budu uključene u diskusiju o rešavanju problema. A EU bi tu mogla da se uključi i da učini više.“

Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas zahtevao je da se nakon primirja razgovara i o pozadini sukoba. Tu se između ostalog misli i na pitanje kakav uticaj u regionu preko terorističkih organizacija Hamas i Hezbolah ima Iran, ali i to kako bi moglo da se utiče na premijera Izraela Benjamina Netanjahua koji zavisi od desničarskih stranaka koje zagovaraju naseljavanje Jevreja.

Mihaj Sebastijan Čihaja: Evropskoj uniji je potrebno više jedinstva

Mihaj Sebastijan Čihaja: Evropskoj uniji je potrebno više jedinstva

Paralelno s ministrima spoljnih poslova, o situaciji na Bliskom istoku raspravljao je i Evropski parlament. Potpredsednica parlamenta Nikola Ber (FDP) pozvala je šefove država i vlada EU da ne čekaju, već da se na samitu koji se održava za sedam dana pozabave situacijom na Bliskom istoku i zajedno s Arapskom ligom i Bliskoistočnim kvartetom sazovu mirovnu konferenciju.

Evropska unija bi takođe trebalo da razmisli o tome da kao glavni donator na palestinskim teritorijama jače nego do sada iskoristi tu ulogu. Do sada je bilo teško stupiti u razgovor s predstavnicima različitih umerenih ili radikalnih palestinskih grupa na Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze koji se bore jedni protiv drugih, ukazuje Mihaj Sebastijan Čihaja. „To u prošlosti nije funkcionisalo. EU bi tu mogla da teži većoj ulozi i više da koristi štap, a manje šargarepu.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.