Bliski istok: velika očekivanja od Obame

Američki predsednik Barak Obama ove nedelje namerava da u govoru o načelima spoljne politike reaguje na revolucije u arapskom svetu. Sve češće mu postavljaju pitanje, zašto se tako energično zalagao za svrgavanje egipatskog autokrate Mubaraka, dok se prema mnogo brutalnijem sirijskom predsedniku Asadu drži tako rezervisano.

Vodeći američki mediji jednoglasno kritikuju nedostatak „dobro definisane reakcije Bele kuće na temeljne promene u Severnoj Africi i na Srednjem i Bliskom Istoku“. Čak i mnogi njegovi partijski prijatelji žele da znaju zašto Obama ističe pravo na samoopredeljenje ljudi u Libiji i Egiptu, dok se i dalje vrlo rezervisano drži kada je reč o pravu na samoopredeljenje Palestinaca.

Posle ostavke Džordža Mičela

„Predsednik Obama se nalazi pod pritiskom više strana da mora jače da se angažuje za rešenje arapsko-izraelskog sukoba“, kaže novinarka radio stanice NPR. Pogotovo što ove nedelje, u posetu Beloj kući dolazi jordanski kralj Abdulah i izraelski premijer Benjamin Netanjahu, koji će govoriti i pred američkim Kongresom gde su u većini Republikanci.

„Neću prestati da se zalažem za rešenje o postojanju dve države i za miroljubivu koegzistenciju država Izraela i Palestine“, izjavio je Obama još 2009. kada je došao na položaj američkog predsednika. Bilo je to vreme kada je za posrednika postavio legendarnog Džorža Mičela koji je prošle nedelje podneo ostavku, pošto na pregovorima između Izraelaca i Palestinaca više nije video manevarskog prostora.

Direktni razgovori između Abasa i Netanjahua već pripadaju neuspešnoj prošlosti , a pomirenje radikalno islamskog Hamasa i pro-zapadnjačkog Fataha je za izraelskog premijera razlog da još manje čini ustupke palestinskoj strani.

Izraelu preti opasnost od izolacije

Ali Netanjahu će morati nešto da ponudi, kaže bivši američki ambasador u Izraelu Martin Indik. I to će mu Obama, u četiri oka, morati da predoči. „Izraelu inače preti opasnost da ga sve više izoluju. Ako palestinska država bude bila priznata, za Ujedinjene nacije će Izrael biti sila koja je okupirala zemlju članicu“, smatra Indik.

Prema tome, mora da se iznađe inicijativa kako bi Izrael izašao iz opasnog ćorsokaka. Američki predsednik je suočen sa velikim očekivanjima.

Autori: Ralf Zina, Vašington / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

U nastavku: „Netanjahu ne želi pregovore? Samo diktira uslove…“

Izraelski premijer Bernjamin Netanjahu će ove nedelje otputovati u Vašington na razgovore o mirovnom procesu na Bliskom istoku. Uoči odlaska, obratio se Knesetu. Tu je zauzeo neke pozicije na koje mu je odmah odgovorio palestinski predsednik Mahmud Abas, i to – člankom objavljenim u „Nujork tajmsu“.

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu ponovio je zahteve koji razgovor sa Palestincima čine – nemogućim. On je u Knesetu rekao da Palestinci moraju da priznaju Izrael kao kolevku jevrejskog naroda, da izraze spremnost da okončaju sukobe te da se odreknu prava na povratak na teritoriju unutar izraelskih granica.

Njegovi dalji zahtevi su da buduća palestinska država bude demilitarizovana, te da Jerusalim ostane „nepodeljeni glavni grad Izraela“, ali i da izraelska vojska ostane trajno prisutna na Zapadnoj obali. On je, osim toga, odbacio svaku saradnju sa zajedničkim telom predstavnik Hamasa i Fataha.

„Palestinska vlada koja se delom sastoji od onih koji svakodnevno ponavljaju da izraelsku državu treba uništiti, nije partner za mir“, rekao je Netanjahu. Sada se očekuje da on, u Vašingtonu, sve to podrobno objasni američkim partnerima.

„Netanjahu ne želi pregovore? Samo diktira uslove…“

U međuvremenu mu je već odgovorio Saeb Erekat, bliski saradnik palestinskog predsednika Mahmuda Abasa. On kaže da Netanjahu ne želi nikakve pregovore, već da samo diktira uslove.

„Gospodin Netanjahu zna da u predsedniku Abasu i palestinskim autonomnim vlastima ima prave partnere za razgovore. Ali, da li ste ikada čuli da je rekao da će priznati palestinsku državu sa granicama iz 1967. godine“, upitao je Erekat,

Sam Mahmud Abas je presavio tabak i za „Njujork tajms“ napisao članak u kome kaže da se Palestinci obraćaju Ujedinjenim nacijama zbog toga što sa izraelskom državom pregovaraju 20 godina, a da se ni pedalj nisu približili sopstvenoj državi, te da oni na to ne mogu da čekaju večito.

Abas se osvrnuo i na Netanjahuovo odbijanje da pregovara sa Palestincima dokle god njih predstavlja i Hamas. „Ne radi se tu o izboru između palestinskog jedinstva i mira sa Izraelom, već o izboru između rešenja u vidu dve države i kolonija sa izraelskim naseljenicima“, rekao je Abas.

Autori: Klemens Verenkote / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković