Blanko ostavke? Kako šef stranke kaže…

Naredba koju je Evropska unija uputila Srbiji, zahtevajući da se ukine institucija blanko ostavki, trebalo bi da poslanicima omogući da postanu apsolutni vlasnici svog mandata. Međutim, i pored zahteva Evropske unije, političke stranke nisu baš najspremnije da se odreknu ove vrste kontrole nad narodnim poslanicima.

Čelnici vladajuće koalicije najavljuju da će se tek promenom izbornog zakonodavstva rešiti i pitanje blanko ostavki, ali se promeni izbornih zakona protive opozicija i neke manje stranke vladajuće koalicije.

Problem rešavali pravljenjem još većeg

Blanko ostavke ne postoje u našem pravnom sistemu, skreće pažnju za Dojče vele Đorđe Vuković, programski direktor CeSID-a. Stranke su, međutim, tu instituciju blanko ostavke sprovodile u praksi. To zapravo znači da su one jedan veliki problem pokušale da reše tako što će napraviti još veći problem, kaže Vuković. Tako smo sa blanko ostavkama dobili partokratiju, u kojoj niko ne može da deluje van onoga što naredi veliki šef stranke, upozorava Vuković.

„Dakle, nije sporno da mi znamo da postoje mogućnosti kupovine ljudi: to su priče da tajkuni, određeni strani krugovi, ili kriminalni krugovi, na neki način mogu da kupe poslanike. Ali, vi to nećete rešiti time što uspostavite blanko ostavke. Te stvari se moraju rešavati drugim sistemima, dakle, radom policije, istragama, i sudskim procesima, i to se na taj način rešava“, kaže programski direktor CeSID-a.

Ima razloga za blanko ostavke

Politički analitičar Đorđe Vukadinović smatra da blanko ostavke nisu baš najsrećnije rešenje, ali da ima izvesnog razumevanja za razloge političkih stranaka da ih sprovode. Vukadinović podseća na situaciju pre uvođenja blanko ostavki, kada su kupovani čitavi poslanički klubovi i vršeni sumnjivi transferi poslanika. Upravo stoga bi ideja da se stranke zaštite od takvog tendera poslanika trebalo da ostane, kaže Vukadinović.

„Osim ukoliko ne bismo išli na neku kompletniju promenu izbornog zakonodavstva, uz uvođenje na primer većinskog principa. To bi onda zaista dalo prostor da taj poslanički mandat ima veću težinu, i da onda zaista imaju pravo da polažu pravo da budu samostalni prilikom odlučivanja i prilikom glasanja. Ali, to bi zahtevalo kompletniju promenu čitavog izbornog zakonodavstva, što baš nije najpreporučljivije na godinu dana od izbora“, smatra Vukadinović.

U nastavku: Stranke ne bi ništa menjale

Blanko ostave poslanika nisu nova tema, ali su tek primedbe koje su stigle iz Brisela pokrenule neke konkretne korake. Predstoji, dakle, težak posao: zadovoljiti zahteve EU i političkih stranaka u Srbiji.

Programski direktor CeSID-a Đorđe Vuković ističe da stranke odlučuju ko će postati poslanik, i upravo zbog toga svoj problem negativne selekcije ne mogu prebacivati na drugoga:

„Vi kao lider stranke, ili kao rukovodstvo stranke, niste uspeli da nađete ljude u koje imate poverenje, ili koji vas neće izigrati. Ne možete tako praviti državu, ako očekujete da vas svako može izigrati a vi sa druge strane imate spremnu blanko ostavku. Dakle, nije to rešenje, ali ponavljam nije to najvažnije, ovde je ključno da se sve drži pod kontrolom“.

Stranke ne bi ništa menjale

Predlog zakona o personalizovanom proporcionalnom izbornom sistemu, koji je predložilo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu bi mogao biti rešenje za neke od ovih problema, kaže Vuković. Tim zakonom bi građani odlučivali ko su njihovi predstavnici. Problem je što političke stranke najradije ništa ne bi menjale, ali će sada to morati da urade zbog pritiska iz EU, ocenjuje Vuković.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odgovorni urednik: Ivan Đerković