Bivši predsednik na sudu
27. jul 2018.
Bivši južnoafrički predsednik Džejkob Zuma u petak (27.7.) će se naći pred sudom u gradu Pitermaricburgu. Reč je o navodnom slučaju korupcije od pre skoro 20 godina: 76-godišnji Zuma optužen je za korupciju, pranje novca i prevare u vezi s poslovima oko oružja koji su se desili 1999. –i koji su vredni više milijardi dolara.
Optužnica se sastoji od 18 tačaka: 16 se odnose na Zumu, a dve na firmu „Tales“ (Thales) koja se bavi proizvodnjom oružja. Krajem devedesetih, ta firma je sklopila unosne poslove s južnoafričkom vladom i između ostalog isporučila brodove. Zuma je tada bio potpredsednik.
Prema optužnici, Zuma je od „Talesa“ primio mito: „Njegov bivši poslovni partner Šabir Šaik primio je mito od ’Talesa’ u iznosu od milion randa (prema sadašnjoj vrednosti oko 63.340 evra)“, kaže za DW Pjer de Vos, pravni ekspert s Univerziteta u Kejptaunu. Taj novac trebalo je da prosledi Zumi. „Za uzvrat, Zuma je obećao da će zaštititi ’Tales’ od istrage i gonjenja“, tvrdi De Vos.
Oružje za Južnoafričku Republiku
Jedan drugi niz optužbi protiv Zume takođe ima veze s njegovim bivšim poslovnim partnerom: Šabir Šaik radio je kao finansijski savetnik Zume i navodno ga, između 1995. i 2005. godine, podržavao novcem svoje kompanije „Nkobi Holdings“. „To su bile i sume od samo 50 randa (nešto više od tri evra) za školarine, pranje auta, pa sve do većih suma novca“, kaže De Vos. Svake godine, Šaik je navodno plaćao 500.000 randa (oko 31.672 evra) kako bi sebi obezbedio Zuminu podršku prilikom tendera. Svaka od Šaikovih 783 uplata Zumi, predmet je tužbe.
Zuma je iskoristio svoju političku moć da Šaiku obezbedi unosne ugovore s vladom, nastavlja De Vos. Šaik je 2005. osuđen na 15 godina zatvora, ali je 2009. pušten na slobodu. Zuma je optužen za korupciju i smenjen s mesta potpredsednika. Međutim, godinu dana kasnije, tužilac je zaustavio istragu protiv njega. A 2009, ubrzo nakon što je Zuma postao predsednik, propao je još jedan pokušaj da se dovede pred lice pravde. Zuma negira krivicu i sebe predstavlja kao žrtvu politički motivisanog procesa.
Opozicija s druge strane, optužuje pravosuđe da previše popušta Zumi. U oktobru je Vrhovni apelacioni sud poništio odluku tužioca da ne goni Zumu. Južnoafrički glavni tužilac Šaun Abrahams – pristalica Zume – morao je ponovo da razmatra slučaj. Advokati Zume su na prvom ročištu u aprilu 2018. jasno pokazali da žele da spreče proces legalnim sredstvima.
Skandali Džejkoba Zume
Za Zumu se kaže da je uključen i u druge slučajeve korupcije koji nisu predmet tekućeg postupka. Između ostalog, tvrdi se da je uticajnoj porodičnoj porodici Gupta čak dao pravo da učestvuje u raspodeli ministarskih funkcija. „Glavna zamerka je da je tadašnji predsednik lično i porodično finansijski profitirao sklapajući poslove sa porodicom Gupta – preko svog sina Dudužana, koji je radio za Gupte“, kaže De Vos.
U jednom drugom slučaju iz 2016. Ustavni sud Južne Afrike ga čak optužuje za kršenje ustava: Zuma je svoju privatnu rezidenciju renovirao poreskim prihodima – u iznosu od oko 22 miliona evra. „Nije ga lako zbog toga sudski goniti. Trebalo bi da svedoče oni kojima je on navodno davao poslove na tom renoviranju. To se neće desiti“, smatra De Vos. Za sada, Zuma je osuđen samo u građanskom procesu – da isplati, odnosno vrati jedan mali deo iznosa.
Zuma da plati sudske troškove
Ali južnoafrički pravni stručnjak ne veruje da će Zuma brzo biti osuđen. U toku je pretkrivični postupak, ali suđenje još nije počelo. „Sve dok je Zuma u stanju da koristi pravosudni sistem i državne fondove kako bi odlagao proces, suđenja neće biti“, smatra De Vos.
Loson Naidu, iz nevladine organizacije „CASAC“ ovako to komentariše: „Upravo to je Zumina strategija od 2007. On je uvek govorio da želi na sud da bi dokazao svoju nevinost. A onda to sprečava.“.
Naidu zahteva da vlada prestane da plaća troškove procesa. Opozicija takođe zahteva da Zuma treba da vrati državni novac za troškove njegovog procesa – do sada više od 1,1 miliona evra. Međutim, aktuelni predsednik Južnoafričke Republike Siril Ramafosa, tvrdi da, prema starim sporazumima, država preuzima sudske troškove, jer se tužba protiv Zume odnosi na njegov rad dok je bio službenik države. Zuma bi trebalo da vrati sudske troškove samo u slučaju da bude osuđen.