Bivša prva dama protiv Gugla

Supruzi bivšeg nemačkog predsednika Kristijana Vulfa, Betini Vulf, svakako se smučilo da stalno čita nove informacije o svojoj navodnoj prošlosti. U tome je učestvovalo previše zlih jezika. Sada je krenula u protivnapad. Početkom septembra, njen advokat Gernot Ler podneo je Pokrajinskom sudu u Hamburgu tužbu protiv internet-pretraživača firme Gugl (Google). Cilj tužbe: da se Guglu zabrani da pretragu olakšava nuđenjem nedostojnih dopunskih reči uz ime Betine Vulf. Onaj ko to ime upiše u polje za pretragu, kao pomoć u pretrazi će na prvom mestu dobiti pojmove „prostitutka“ ili „eskort“.

Za 38-godišnju Betinu Vulf to je više nego nezgodna situacija. Može li ona ratom koji je najavila američkom koncernu bilo šta da postigne? Postavlja se i pitanje: da li su pojmovi kojima se olakšava pretraga sadržaj koji je smislio i postavio Gugl? Ovaj internet-koncern je saopštio da predložene reči ne izmišlja sam, već da one nastaju na osnovu algoritma koji samo beleži i predlaže reči koje su sami korisnici pretraživača najčešće ukucavali. O takvim stvarima su se sudovi u Nemačkoj do sada relativno retko izjašnjavali. Pitanje je da li Gugl sada može da se pozove na odgovornost.

Glasine još od 2006.

Glasine koje se šire su zaista pogubne. Već godinama se na internetu šire priče o tome kako je Betina Vulf nekada radila kao prostitutka. Mediji prenose da su one nastale još 2006. u redovima Hrišćansko-demokratske unije (CDU), dakle među stranačkim kolegama Kristijana Vulfa koje mu nisu bile naklonjene. Nekoliko godina, ta priča je kružila samo među insajderima na političkoj sceni. No, kada je 2011. i 2012. izbio skandal sa kreditnom aferom nemačkog predsednika Kristijana Vulfa, mediji su sa bacili na intenzivno prekopavanje svih materijala zgodnih za objavljivanje kao pikanterije iz njegovog života. Neki su potegli i priču o navodnom pređašnjem životu njegove supruge, a upućeni novinari tvrde da u tim glasinama nije bilo ni trunke istine.

Gugl kao najveći i najvažniji protivnik

Bez obzira na to, preko Gugla još uvek mogu da se nađu i priče koje blate bivšu “prvu damu”. Advokat Betine Vulf je na to već upozorio više blogerskih portala, na šta su oni takve tekstove uklonili i potpisali izjave da takve sadržaje više neće objavljivati. Sada je na redu Gugl. Iako se poziva na svoj algoritam i činjenicu da pomoć u pretrazi nudi samo automatski na osnovu onoga što ukucavaju sami korisnici pretraživača, zna se i za slučajeve u kojima je i taj algoritam prestao da radi. Na primer, u Francuskoj su četiri organizacije za ljudska prava optužile Gugl za pritajeni antisemitizam, jer se u pretraživaču uz imena poznatih osoba kao što je francuski predsednik Oland kao prva mogućnost pojavljivala kombinacija sa pojmom „Jevrejin“. Na kraju je sa Guglom postignut dogovor. Osim toga, Guglovo predstavništvo u Francuskoj je 2009. u slučaju jednog energetskog koncerna moralo da menja algoritam za predlaganje pojmova u pretraživaču, jer se uz ime preduzeća Direkt enerži uvek pojavljivao i pojam „prevarant“. A jedan Japanac je izdejstvovao da se njegovo ime ne kombinuje sa nedelom koje nije počinio.

Reklama za knjigu?

U knjižarama se upravo pojavila i knjiga Betine Vulf u kojoj ona govori o iskustvima iz doba kada je bila prva dama Nemačke. Mnogi sada gunđaju da je tužba protiv Gugla zapravo samo bila deo reklamne kampanje za tu knjigu. Ali, nije teško pretpostaviti da će sada mnogi političari i javne ličnosti da sprovedu mali test sa Guglom i ukucaju sopstveno ime u njegov pretraživač, da vide kakve reči će biti predložene kao pomoć u pretrazi. Pri tome su takve reči veoma često tipske i očigledan rezultat masovnog interesovanja za određene teme. Na primer, pored većine imena mladih (i ne samo mladih) nemačkih (i ne samo nemačkih) političarki ili javnih ličnosti ženskog pola u Guglovom pretraživaču se pojavljuju reči kao što su „najlon“, „stopala“, „bikini“, „vruće“, „noge“ i slično. Posebnu priču predstavlja podvarijanta pretrage u kojoj korisnik pored nečijeg imena i prezimena sam ukuca još jednu reč: već posle prvog slova te reči, pojavljuju se dalji predlozi – malo koja javna ličnost tu nije oslobođena frivolnih ili vrlo brutalnih asocijacija.

Autori: Arne Lihtenberg / Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković