Biti ili ne biti za Đukanovića

Berlinski Tagescajtung piše od predstojećim izborima u Crnoj Gori: „Za crnogorskog premijera Mila Đukanovića, u nedelju (16.10.) je sve u igri. U toj bivšoj jugoslovenskoj republici sa oko 650.000 stanovnika, održavaju se parlamentarni izbori.

Đukanović ima ambiciju da uđe u istoriju zemlje. Taj 54-godišnjak, koji je već bio predsednik i nekoliko puta premijer, ne samo da se pre 20 godina, uprkos otporu prosrpskih snaga, distancirao od ’bratske Srbije’ i zemlju 2006. odveo u nezavisnost, već je sada na putu da je uvede u Evropsku uniju i NATO. Međutim, za to mu je potrebna pobeda na izborima. Čini se da to neće ići lako, jer Đukanović je suočen sa otporom u sopstvenom taboru. Posebno su to mlađi ljudi, koji, mada žele integraciju sa zapadom, odbacuju nepotizam i autokratski stil 'jakog čoveka'.

To što se Đukanović obogatio, što njegov brat vodi najveću banku u zemlji, što strane investicije idu preko njegove sestre i što je njegov sin dobio dozvolu za izgradnju malih hidroelektrana, podstaklo je kampanju kritičara iz redova civilnog društva. Takođe se kritikuje to što se novinari maltretiraju i što je sudstvo nepravedno i uvek na strani vlade, takođe se kritikuje.

Međutim, Đukanoviću veća opasnost preti od opozicionih partija koje nikako ne žele u NATO i koje podržavaju Srbija i Rusija. Takozvana koalicija Ključ i nekoliko manjih prosrpskih stranaka, ulazak u NATO postavile su kao glavnu temu u predizbornoj kampanji. Oni spekulišu da će ih podržati onih 45 odsto birača koji su 2006. glasali protiv nezavisnosti Crne Gore, a nadaju se i da mogu da pridobiju one iz Đukanovićevog tabora koji odbijaju korupciju i nepotizam. Njih podržava i Srpska pravoslavna crkva, ali i oko 15.000 Rusa koji žive u Crnoj Gori.

Finansijska snaga ruskog biznisa ogleda se i u predizbornoj kampanji: koalicija Ključ mogla je širom zemlje da postavi plakate i mobiliše svoje sledbenike da idu od kuće do kuće. Zbog toga su zapadne diplomate izrazile zabrinutost – jer, odluka o ulasku zemlje u NATO mogla bi da se ukine – ako pobedi opozicija.

Rusi i NATO imaju strateški interese na Crnogorskom primorju. Rusija bi rado da koristi Bokokotorski zaliv i luku u Kotoru, nekada najznačajniju vojnu luku u Jugoslaviji. NATO upravo to želi da spreči. I zbog toga, bez obzira na sve rezerve prema njemu, većina zemalja Evropske unije, kao i SAD, podržavaju Đukanovića“, zaključuje novinar Erih Ratfelder u „Tagescajtungu“.

„Ekonomska logika“ Albanaca i Srba

Švajcarski Noje cirher cajtung piše o slučaju Trepča i procenjuje da taj spor ugrožava proces normalizacije između Srba i Albanaca: „'Ne razumem ekonomsku logiku ove akcije', priznao je premijer Srbije Aleksandar Vučić u četvrtak (13.10.) u Beogradu. Njegov albanski kolega Edi Rama ga je prethodno, u okviru diskusije na Beogradskom bezbednosnom forumu, pozvao da nacionalizaciju rudnika Trepča posmatra kao ekonomski, a ne politički problem. Odluka parlamenta Kosova o nacionalizaciji Trepče, dovela je do protesta Srba na Kosovu pre nedelju dana.

Politika i ekonomija teško se mogu odvojiti kada se radi o odnosima Srba i Kosovara. U srpskoj javnosti se nacionalizacija rudnika, koji je prethodno bio pod nadzorom Kosovske agencije za privatizaciju, smatra krađom. Prema anketama, većina zahteva prekid dijaloga sa Prištinom. Nasuprot tome, Vučić zahteva da se rešenje za Trepču pronađe u dijalogu – bez toga, nikada se ne bi našli investitori za bolesnu firmu. Iz kosovske perspektive stvari izgledaju drugačije: 'Otcepljenjem su rudna bogatstva Kosova pripala građanima', rekao je Rama i dodao: 'Na kraju krajeva, rudnik se ne može preneti u Beograd'.

Nije slučajno to što je baš Trepča izazvala krizu, jer taj rudnik je jedan najvećih mitova na Kosovu – odmah posle bitke na Kosovu polju. Pokret otpora protiv Miloševića nastao je tu, među rudarima. U vreme Jugoslavije, bio je to redak dragulj u siromašnoj pokrajini gde je i do 20.000 radnika kopalo olovo, cink i plemenite metale. Posle rata 1999. godine, UNMIK, i nakon toga njegovi kosovski naslednici, propustili su da Trepču restrukturiraju i pripreme je za prodaju. Prema podacima vlade Kosova, Trepča danas duguje 1,4 milijardi evra. Srbi i Albanci rade odvojeno u nekoliko jama koje još donose zaradu.

Vučić kaže da je zabrinut zbog pogoršanja odnosa u regionu. Vreme za pomirenje ističe. Imajući u vidu EU, on je dodao da će zemlja morati da se suoči s novim, opasnim temema – a tako i sa novim političkim snagama. On smatra da je za neuspeh normalizacije u velikoj meri kriv formata pregovora u kome Brisel ima samo ulogu moderatora. Ono što nedostaje jeste snažno vođenje pregovora, neko ko će da garantuje da će obe strane prihvatiti rezultate. Istovremeno, pregovori u Briselu se strogo skrivaju od javnosti: nisu uključeni ni parlamenti, niti javnosti. Zbog toga ubrzano raste sumnja u dijalog, posebno na Kosovu, gde moćna opozicija sprečava bilo kakvu raspravu o Statutu Zajednice srpskih opština“, zaključuje Andreas Ernst, dopisnik lista „Noje cirher cajtung“ iz Beograda.