Biti detektiv ponovo je u trendu!

Nemačka nije zemlja u kojoj uspevaju klasični neobrijani tipovi koji jedu sendvič, nogu dignutih na neuredan radni sto. Klasično privatno njuškalo gotovo je izumrlo i ustupilo mesto velikim detektivskim agencijama. Njihova delatnost je podeljena na bezbroj grana, od klasične zaštite imovine i lica, preko traganja za nestalim osobama, pa sve do povreda patentnih prava i obezbeđivanja dokaza za apsolutno sve vrste krivičnih postupaka. Lepo kaže šefica jedne detektivske agencije iz Kelna: „Danas nema oblasti privrede po kojoj ne istražuju detektivi".

Nije baš kao na filmu

Iako su Nemci autori legendarne krimi-serije Derik čija je 281 epizoda tokom dvadeset godina prodata u više od 100 zemalja na svim kontinentima, a pamte je i u Srbiji, u realnom svetu detektiva nema ni traga od filmskih i TV-šablona. Ili kao što svedoči jedan od detektiva sa 30-godišnjim iskustvom,

Nikada nije kao u filmovima. Oni koji ozbiljno shvataju ovaj posao, misle na budućnost i ličnu bezbednost. Ja se nikada u ponoć ne bih odvezao sam u neko prazno skladište. Ili bih obezbedio solidnu pratnju, a sam bih vršljao samo po javnim mestima gde ima dosta ljudi i gde ništa ne može da se desi“.

Bude i manjih incidenata?

Ovo priznanje je za mnoge razočaravajuće. Ali, šta da se radi. Da čujete samo šta je bio vrhunac uzbuđenja u karijeri ovog detektiva.

„...Ispitivao sam ga o njegovoj ljubavnici a onda je on pokušao da me verbalno satera u škripac, a ja sam zapretio da ću zvati policiju, što on nije hteo, pa sam se izvukao iz situacije. To je bio jedini incident u mojih poslednjih 20 godina rada“

Šta reći? Pa evo, možda ipak da je u Nemačkoj na delu visoka detektivska tehnologija, na delu su hakeri, softveri, ljudi koji imaju pravo na pristup poverljivoj dokumentaciji. Znači, nema dobermana, sumnjivih lepotica u štrapsnama, bazena sa ajkulama, ali ima koliko hoćete pronevera i friziranja bilansa poslovanja – to je glavni delikt u 40 odsto firmi. Pa tako i glavna preokupacija nemačkih detektiva.