Biološko gorivo od sočivice | Mozaik | DW | 11.05.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Biološko gorivo od sočivice

Naučnici tvrde da je moguće koristiti sočivicu za proizvodnju biološkog goriva. Retko koja biljka raste tako brzo kao ta vodena biljka. Uz to se koristi i kao stočna hrana.

PD Dr. Klaus Appenroth von der Universität Jena, auf Exkursionen nach Indien und Bangladesch zur Erforschung von Wasserlinsen. Bild aus dem Privatarchiv, Undatierte Aufnahme, Eingestellt 06.05.2013

Erforschung von Wasserlinsen

Vlasnici akvarijuma i ribnjaka baš i ne vole da je vide. S obzirom da se neverovatno brzo razmnožava, sočivica se posle najkraćeg vremena nastani na čitavoj površini vode - i time pretvara ribnjak ili akvarijum u pravi zeleni tepih. Stručnjaci smatraju da je ta biljka koja se često naziva i vodeni korov pravi zeleni izvor energije. Pomoću nje se može proizvesti biološko gorivo i to metodama koje nisu štetne po okolinu - pri tom nisu potrebne ni poljoprivredne površine, koje se inače koriste za proizvodnju namirnica.

Biljka cvetnica - najbrže raste na svetu

Botaničari razlikuju 37 različitih vrsta sočivice. Njena veličina najčešće ne prelazi pet milimetara dužine. Sočivica raste na ili ispod površine vode. Uglavnom nastaje vegetativnom reprodukcijom: dve ćerke pupoljci se razviju iz odrasle biljke.

PD Dr. Klaus Appenroth von der Universität Jena, auf Exkursionen nach Indien und Bangladesch zur Erforschung von Wasserlinsen. Bild aus dem Privatarchiv, Undatierte Aufnahme, Eingestellt 06.05.2013

Biolog Klaus Apenrot istražuje zelene tepihe u Bangladešu i Indiji

Biolog Klaus Apenrot sa Univerziteta Fridrih-Šiler u Jeni bavi se istraživanjem sočivice već 35 godina: "Ako započnem moj eksperiment sa jednim gramom sočivice i staram se da ta biljka pod idealnim uslovima može da raste, posle sedam dana od jednog grama nastaće 20. Tako nešto je praktično nemoguće kod drugih biljaka."

Sočivice su biljke cvetnice koje se najbrže razvijaju. Ta biljka, poreklom iz Azije, udvostručuje se na svakih 30 sati. Kada ne bi bila ograničena samo na vodene površine, ta biljka bi za četiri meseca dostigla volumen Zemljine kugle.

Sočivica kao izvor energije

Klaus Apenrot objašnjava i da sočivica sadrži dosta skroba, koji stvara osnovni element za proizvodnju biološkog goriva poput etanola: "Razgradnjom skroba nastaje šećer, a fermentacijom šećera etanol."

Količina skroba se čak može i povećati: kada se sočivica ubaci u vodu sa malo hranjivih materija, ona prestaje da raste. Šećer nastao u procesu fotosinteze se umesto toga skladišti u obliku skroba. Potom se vodeni korov suši, melje i meša sa enzimima. Tako nastaje šećer, od kojeg se dobija etanol - i gotovo je biološko gorivo.

Stočna hrana

Za takvu proizvodnju nije neophodno žrtvovati hektare oranica. Sočivica se takođe koristi i kao stočna hrana. Bogata je skrobom, ali i proteinima, i kao takva idealna je hrana za ovce, svinje, koze, ali i koke nosilje ili ribe. Takođe se upotrebljava i za prečišćavanje voda.

Poslednjih decenija je - posebno u Evropi - sočivica bila samo nepoželjni vodeni korov. Nije se toliko radilo na istraživanju njenih upotrebnih svojstava, već pre svega na tome kako je ukloniti. Ali to se promenilo. Poslednjih godina se sve više istražuju dobre strane sočivice. Kina je u tome najdalje odmakla. Tamo su već uveliko u pripremi veliki planovi za uzgoj sočivice i prečišćavanje voda.

Autori: Mark fon Lipke / Ivana Ivanović

Odg. urednik: Azer Slanjankić