Bilderberg: „Elita“ i multiplikatori | Politika | DW | 08.06.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Bilderberg: „Elita“ i multiplikatori

U Torinu se od 7. do 10. juna održava sastanak Bilderberške grupe, elitnog skupa finansijskih, privrednih i medijskih magnata. Oni na svoje sastanke pozivaju goste iz raznih zemalja. Među njima je i Ana Brnabić.

„Bilderberška grupa“ se sastaje jednom godišnje. Njeni članovi spadaju u najuticajnije ljude na svetu – u oblastima politike, privrede i medija. Sastanci su privatnog karaktera.

Bilderberške sastanke uvek štite jake policijske snage, vazdušni prostor iznad mesta održavanja je zatvoren i smeju da ga koriste samo policijski helikopteri; ako je sastanak na moru, priobalno područje takođe je blokirano, a oko hotela rezervisanog za sastanak kruže džipovi u kojima sede dobro naoružani momci.

To su sve mere predostrožnosti elitnog kluba koji se prvi put okupio 1954. u hotelu „Bilderberg“ (po kome je i nazvan) u holandskom selu Osterbeku. I pored žestokih mera obezbeđenja plaćenih mahom novcem poreskih obveznika, ovaj klub sebe naziva „malim, fleksibilnim i informativnim forumom koji ne radi javno“ , već samo „raspravlja o aktuelnim temama posebno na planu spoljnih poslova i međunarodne privrede“. Reč je o klubu multiplikatora ideja i projekata zapadne političko-privredno-finansijsko-medijske elite.

Koncerni, instituti, odabrani mediji…

Na konferencijama je od početaka Bilderberga do danas bilo oko 2500 učesnika, među kojima od poznatih ličnosti novijeg vremena treba pomenuti američkog diplomatu Ričarda Holbruka, bivšeg francuskog francuskog ministra spoljnih poslova Bernara Kušnera, a tu su i milijarder Džordž Šoroš, te aktuelni šefovi uprava nekih od najvećih svetskih koncerna. Tako je šef Upravljačkog komiteta Grupe Francuz Anri de Kastr, bivši generalni direktor osiguravajuće koncerna Aksa. Na sastancima su redovno i glavni urednici listova Vašington post i Njujork tajms i drugih važnih zapadnih medija.

U stalne članove „uprave“ Bilderberške grupe spadaju šef nadzornog odbora „Dojče bank“ Paul Ahtlajtner (od 2015 - pre toga je na toj funkciji bio Jozef Akerman), šef „Erbasa“ Tomas Enders, tu su i mnogi drugi privredni bosovi svetskog ranga. Šef savetodavne grupe je praktično do svoje smrti bio američki bankar i državnik Dejvid Rokefeler. Jedan od ključnih članova grupe je američki političar Henri Kisindžer. Jedan od glavnih stožera konferencije je decenijama bila holandska kraljica Beatriks. Vrata Kluba su uglavnom zatvorena za članove van Severne Amerike i Zapadne Evrope, sa malim izuzecima tokom proteklih godina kada se na sastanku našao i poneki gost iz Rusije ili Kine.

„Transatlantski dijalog“

Najveći broj članova je tradicionalno iz država NATO. Impuls za osnivanje Kluba je neposredno po završetku Drugog svetskog rata dao Jozef Retinger, tadašnji generalni sekretar Ekonomske lige za evropsku saradnju (ELEC) iz koje je kasnije proistekao Evropski pokret. Lobirajući za „Evropski pokret“, Retinger je u Sjedinjenim Američkim Državama dobio značajnu finansijsku podršku vlade u Vašingtonu ali i privatnih finansijera poput Američkog komiteta za ujedinjenu Evropu (ACUE) i drugih institucija.

Österreich Bilderberg-Konferenz 2015

Sastanak Bilderberške grupe održan je 2015. u hotelu Tirol u Austriji

Ubrzo su nastali planovi za održavanje godišnje konferencije predstavnika značajnih zapadnih država, a za njenog predsedavajućeg i simboličku ličnost ovog transatlantskog dijaloga izabran je holandski princ Bernhard, predratni nacista i esesovac. On je Drugi svetski rat proveo u egzilu u Londonu, da bi potkraj rata prešao na stranu Saveznika i postao glavni komandant Holandskog kraljevskog vazduhoplovstva za vreme savezničkih vazdušnih napada na Nemačku.

Mreža veza i „odskočnih dasaka“

Mnogi gosti bilderberških konferencija kasnije dobijaju važne funkcije. Tako je 1991. na konferenciju pozvan tadašnji guverner Arkanzasa, Bil Klinton, godinu dana pre nego što je postao predsednik SAD. 1993. pozvan je i Toni Bler, koji je godinu kasnije postao lider Laburista. Kroz bilderberške sastanke su prošli i mnogi gosti iz Nemačke: od 60-ih godina, na sastancima je uvek bar jedan predstavnik Dojče bank , kao i bar jedan predstavnik nedeljnika Cajt. Među nemačke učesnike spadaju i bivši šef Dajmler-benca Jirgen Šremp. Član kluba je bio i bivši nemački kancelar Helmut Šmit.

Godine 2005. je u klubu  gostovala nemačka kancelarka Angela Merkel, a 2007. tadašnji predsednik nemačke Stranke slobodnih demokrata (FDP) vođa opozicije u Bundestagu Gido Vestervele (kasnije – do decembra 2013 – ministar spoljnih poslova Nemačke). Godine 2013. se na listi gostiju našao drugi političar iste stranke – Kristijan Lindner. U vreme konferencije on je bio šef ogranka FDP za Severnu Rajnu Vestfaliju, a u decembru iste godine, posle neuspeha stranke na saveznim izborima i krupnih kadrovskih promena koje su ga pratile, Lindner postaje predsednik FDP. To su samo neki od nemačkih aktera, među kojima je 2008. bio i bivši ministar inostranih poslova i političar Zelenih Joška Fišer, a 2012. njegov stranački kolega i šef poslaničkog kluba Zelenih u Bundestagu – Jirgen Tritin.

Merkel Euromed Gipfel Barcelona

Angela Merkel učestvovala je na sastanku 2005.

Osim predsedavajućeg Paula Ahtlajtnera, iz Nemačke su ove godine na Bilderberškoj konferenciji prisutni ministarka odbrane Ursula von der Lajen, šef koncerna „Aksel Špringer“ Matijas Depfner i direktorka instituta za istraživanje javnog mnjenja „Alenzbah“ Renate Keher.

Ideolozi i multiplikatori

Jedan od najboljih poznavalaca Bilderberške konferencije je novinar Danijel Estulin koji je o njoj objavio više publikacija. On prenosi da je u pitanju grupa čiji plan nije formiranje svetske vlade, već „aristokratije čija je namera da stvore Svetsku kompaniju sa ograničenom odgovornošću koja ima kontrolu nad novcem i resursima. Tako je u Evropi sa evrom: stvoren je veliki blok koji kontrolišu“. Estulin prenosi da je jedan od najstarijih projekata Bilderberške grupe – Evropska unija.

Godine 2010. bivši generalni sekretar NATO i dvostruki učesnik Bilderberške konferencije, Vili Klas, u intervjuu za belgijski radio je rekao da se od učesnika konferencije očekuje da izveštaje sa njih upotrebe kao instrukcije za političko delovanje u svojim sredinama (podv. S.B).

Srbija

Na ovogodišnju konferenciju je, kao jedino lice sa Zapadnog Balkana, pozvana i premijerka Srbije Ana Brnabić. Prema pisanju srpskih i stranih medija, poziv je dobila nakon izlaganja na sastanku grupe „Novi lideri za Evropu“ na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu a uputio joj ga je predsednik Upravljačkog komiteta Bilderberške grupe Anri de Kastr, nekadašnji izvršni direktor osiguravajuće kompanije Aksa.

Ana Brnabic

Ove godine na konferenciji učestvuje i premijerka Srbije Ana Brnabić

Novinaru Danijelu Estulinu se povodom poziva Bilderberga Ani Brnabić obratila i istraživačka mreža BIRN. Danijel Kovačević iz BIRN-a je na sajtu Balkans insajt preneo Estulinove reči da „poziv Ani Brnabić nije baš dobra vest za Srbiju“ kao i da „ljudi koji idau na bilderberške sastanke predstavljaju ideologiju koja nema veze sa nacijama, državama i granicama, već sa supranacionalnim organizacijama, a činjenica da je srpska premijerka pozvana samo je znak da će biti više nevolja u Vašem delu sveta“.

Korporativni mediji uglavnom ćute

Vodeći korporativni mediji ne izveštavaju o bilderberškim konferencijama jer izveštavanje o njima nije poželjno. Osim toga, urednici nekih najuticajnijih medija su obično gosti konferencije. Upravo takvi mediji kritičke glasove o Bilderbergu najčešće omalovažavaju kao „teorije zavere“. S druge strane, mnogi smatraju da je reč o elitnom klubu „vladara iz senke“, o globalnoj vlasti koja u svojim rukama drži novac i politiku. Jer, ako je reč o „malom informativnom forumu“, postavlja se pitanje: čemu tolika tajnost i policija? Poslednjih godina, takva pitanja su dovela i do demonstracija u blizini mesta održavanja sastanka; 2010. u Sitgesu u Španiji, demonstranti su se obratili policiji sa porukom: „Oni kreiraju ekonomsku krizu da bismo svi ostali na ulici. Niste ovde da branite njih. Nismo mi vaši neprijatelji, već oni…“

Demonstration gegen Bilderberg Organisation in Spanien

Protesti u Španiji 2010.

No, u skladu sa glavnim motom demonstracija zbog finansijske krize, protest u Čantiliju je 2017. protekao u znaku poziva „Okupiraj Bilderberg“. Među demonstrantima su obično nezavisni i kritični novinari i članovi antiglobalističkih pokreta. No, zbog moćnih mera obezbeđenja, poruke sa demonstracija uglavnom ni ne dopiru do učesnika konferencije.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama