Bijenale u Veneciji: obračun sa politikom

Nemački paviljon ove godine predstavlja omaž Kristofu Šlingensifu. Pozorišni, operski i filmski režiser se obračunavao sa aktuelnom politikom dok su drugi zabijali glave u pesak. Šlingensif je prošlog avgusta umro od posledica raka pluća, sa nepunih 50 godina. Radovao se dolazećem Bijenalu i hteo je detaljno da isplanira nastup, kaže Suzane Genshajmer, kuratorka paviljona.

„Nalazim da je Kristof Šlingensif tokom svih ovih godina dokazao da može da pravi izuzetna dela na različitim poljima. I konačno, to se mora reći, on je bio jedan od najvećih umetnika u Nemačkoj“, smatra Genshajmer.

Podele po nacijama nisu za staro gvožđe

Čak i solidno veliki nemački paviljon je pretesan za opus Kristofa Šlingensifa. Ipak, u glavnu prostoriju je stala genijalna instalacija sa nazivom „Crkva straha od stranca u meni“ kojom umetnik prikazuje svoj strah od tumora i borbu života i smrti.

Kuratorka Genshajmer kaže da posetilac neće u nemačkom paviljonu dobiti odgovore, ali da će naići na brojna pitanja koja je Šlingensif postavljao tokom tri decenije. Ostaće upamćena njegova čuvena „Nemačka trilogija“, u kojoj se kao režiser razračunava sa nemačkim nacizmom i ksenofobijom, od Hitlera pa do vremena posle pada Berlinskog zida.

Nemački paviljon, ali i Bijenale uopšte, predstavljaju snažan kontrast idiličnoj slici Venecije sa razglednica. Jer svet nije uvek plutanje mirnim kanalom dok gondolijer peva serenadu. Upravo ovakva organizacija Bijenala donosi raznolikost i pokazuje da ideja podele nacija po paviljonima nikako nije za staro gvožđe.

Autor: Nemanja Rujević (Sabine Kiselbah, Marlis Šaum, wiki)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković