Rusija preko BiH šalje jasan signal EU

DW: Šefovi diplomatija Nemačke i Velike Britanije uputili su jasne zahteve Bosni i Hercegovini. U otvorenom pismu Frank-Valter Štajnmejr i Filip Hamond iznose predloge za brže uključivanje ove zemlje u Evropsku uniju. Šta su prednosti, a šta mane nemačko-britanske inicijative i kakvi su dometi ovog otvorenog pisma?

Florian Biber: Pre svega, veoma je bitno da je inicijativa došla od dve važne države članice EU, što joj daje na težini, posebno zbog toga što su Velika Britanija i Nemačka u prošlosti imale sasvim različite poglede na Bosnu i Hercegovinu. Važno je primetiti da su i druge zemlje članice EU, ali takođe i SAD učestvovale u ovoj inicijativi, tako da ona ima prilično široku osnovu. Smatram da je otvoreno pismo takođe pozitivan korak, jer se tako direktno komunicira sa javnošću u BiH. Mada bih želeo da je upotrebljen još jasniji jezik, ali ovo je prvi korak koji se ne oslanja isključivo na elite u BiH.

Najveći nedostatak inicijative jeste što će se one u Bosni i Hercegovini sigurno tumačiti, kako EU snižava kriterijume i da odustaje od presude "Sejdić - Finci". Ovde postoji rizik da pojedini političari u Bosni i Hercegovini to predstave kao pogrešan signal. Odnosno, da ako se dovoljno dugo čeka, može da se ide dalje i bez ispunjavanja uslova EU.

Od predstavnika vlasti zahtevaju se sveobuhvatne reforme u državi i privredi, na čemu odavno insistira i Brisel. Po čemu je onda ova inicijativa nova i šta je razlikuje od prethodnih?

Najvažnija razlika je u tome da ekonomske reforme stoje u prvom planu i da je priznato nezadovoljstvo stanovništva, koje je bilo vidljivo na februarskim protestima. Naravno da ova inicijativa još nije prava strategija, tako da kompletan sadržaj tek mora biti definisan. Tek tada ćemo videti, koliko zapravo inicijativa predstavlja stvarni napredak.

Nemačka štampa piše da je zapravo promenjen ton, odnosno da zahtevi dvojice ministara spoljnih poslova u sebi imaju nešto ultimativno. Možete li prokomentarisati ove navode? Na šta se odnosi ultimatum?

Inicijativa takođe reflektuje frustracije Bosnom i Hercegovinom, osećajem da se i nakon mnogo pokušaja i ponuda skoro ništa nije pokrenulo. Ja ne vidim inicijativu kao ultimatum, ali mislim da će spremnost za dalje angažovanje biti smanjena ukoliko inicijativa propadne. Pojedine države članice naglašavaju da je EU Bosni i Hercegovini glasno i jasna dala ponudu za članstvo u Uniji, i da isključivo na Bosni i Hercegovini leži da ispuni uslove. Ako inicijativa propadne, onda sam siguran da EU dugo vremena neće pokazati interesovanje za Bosnu i Hercegovinu.

Interesantno je i da se nemačko-britanski ministarski dvojac nije odlučio za diplomatske akcije iza zatvorenih vrata, već je uputio otvoreno pismo sa čijim sadržajem je upoznata šira javnost. Zašto su se odlučili na ovakav korak?

Mnoge zapadne diplomate su isfrustrirane ponašanjem elite i BiH i otvoreno pismo je jasan signal da oni računaju na građane. A odgovornost za reforme leži na eliti i ona se više ne mogu sakriti iza diplomatske diskrecije, to je ono što stoji u ovoj poruci.

U inicijativi se snažno zagovaraju institucionalne reforme na svim nivoima države, najavljuje njihov opsežan plan. Odnose li se te reforme na teritorijalno uređenje zemlje? Da li to znači da bi moglo uskoro doći do revizije Dejtonskog sporazuma?

Cilj je urediti državu tako da može pristupiti EU, ni manje ni više. To ne znači da su Bosni i Hercegovini potrebne fundamentalne promene, već se radi o tome da se jasno definiše sve ono neophodno za pristupne pregovore. Važno je da pismo govori o institucionalnim, a ne ustavnim reformama. Iako su dugoročno ustavne reforme važne, prema mom mišljenju, u inicijativi se ne radi o promeni Dejtona, već o stvaranju ili pak reformi institucija, koje će omogućiti pregovore i efikasno donošenje odluka.

Neizostavno je pomenuti i širi kontekst u kojem se ova inicijativa najavljuje. Budući da ni Rusija ni Turska ne sede skrštenih ruku u pogledu ambicija prema BiH, postoji li kod EU bojazan da bi BiH mogla biti svakim danom dalje od Unije?

Sigurno da postoji briga da Rusija zbog zategnutih odnosa sa Zapadom može odigrati destruktivnu ulogu u Bosni i Hercegovini. EU polako postaje jasno da bi mogla da 'izgubi' Zapadni Balkan, ako je perspektiva pristupanja predaleko ili ako sama EU izgleda nezainteresovana.

Rusija je uskratila podršku Misiji EUFOR u BiH, tvrdeći da međunarodno prisustvo u ovoj zemlji može biti shvaćeno kao "guranje" BiH u pravcu EU. Smatrate li da Rusija ovom odlukom zapravo ima nameru da destabilizuje prilike u BiH?

Bosna i Hercegovina i glasanje o produžetku mandata EUFOR-a u ovoj zemlji služi Rusiji u te svrhe kako bi se EU poslao jasan signal: Mi vam možemo praviti poteškoće, ako vi nama pravite probleme u Ukrajini.

U BiH su u toku razgovori o formiranju vlasti i čini se da je situacija najneizvesnija do sada. Kakav rasplet očekujete? Ko će, prema Vašem mišljenju, činiti parlamentarne većine na entitetskim, a ko na državnom nivou?

Odgovor na ovo pitanje bio bi čista špekulacija. Bilo bi sigurno poželjno da postoji jasna većina i jasna opozicija, i da su vlade na entitetskom i federalnom nivou slične, inače bi rizik od blokada bio još veći.

Sigurno je da izabranu vlast u naredne četiri godine čeka ogroman posao. Koji su najveći izazovi sa kojima se mora suočiti kako bi poboljšala društveno-ekonomski položaj građana?

Posao je ogroman. Naravno da vlade same ne mogu da poboljšaju ekonomski položaj, regionalni i globalni okviri su takođe presudni, ali Bosna i Hercegovina reformama može da postane atraktivnija za investicije i približavanjem EU ekonomski položaj se može poboljšati. Nažalost, od najvažnijih partija ne dolazi signal da će ozbiljno napraviti reforme i približavanje EU. Smatram da, ukoliko se nastavi stagnacija u kombinaciji sa korupcijom, kao što je bilo proteklih godina, pitanje je vremena kada će doći do novih protesta. Onda bi vladama moglo biti gusto, kao što je to bio slučaj u februaru.

*Florian Biber je politolog i stručnjak za etničke konflikte. Profesor je na Karl-Francenzs Univerzitetu u Gracu i rukovodilac Centra za južnoevropske studije. Biber je radio i kao gostujući profesor na sarajevskom Univerzitetu.