BiH podeljena nakon haške presude

Jadranko Prlić, Bruno Stojić, Slobodan Praljak, Milivoj Petković, Valentin Ćorić i Berislav Pušić, nekadašnji politički i vojni lideri takozvane Herceg-Bosne dobili su ukupno 111 godina zatvora. Za svih šest osuđenika dokazano je učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu na čijem čelu je bio tadašnji predsednik Republike Hrvatske Franjo Tuđman. Edin Batlak iz Udruženja logoraša Mostar nije hteo da komentariše visinu presude, ali je rekao da se radi o presudi jednoj politici. „Jer, i kazna od 20 ili 40 godina ne može da vrati u život one kojih nema. Važno je da je danas osuđena jedna politika, ratna politika koja je donela silne nevolje na ovim prostorima“, istakao je Batlak.

Ipak, predsednik Udruženja dobrovoljaca Mostar Petar Zelenika ne misli tako. Osuđuje sve zločine, ali i naglašava da je „očito da se radi o političkoj presudi“, On kaže da nijedan od osuđenih „nije lično počinio zločin“ i dodaje: „Ko je nas napadao, koje je napao Mostar, ko je rušio ovo“, upitao je Zelenika.

Oslobodioci BiH?

Veliki deo hrvatske javnosti u BiH presudu je doživeo kao još jedan pritisak suda u Hagu, koji je, kako kažu, ponovo Hrvate stavio na stub srama. Ivo Miro Jović nekadašnji član Predsedništva Bosne i Hercegovine i član HDZ-a BiH kaže da su osuđena šestorica nekadašnjih zvaničnika „Herceg-Bosne“ u stvari „oslobodioci BiH“. „Jer, mi znamo šta se desilo, da bi Bihać bio nova Srebrenica. Da nije bilo HVO-a i Hrvatske vojske, BiH sigurno ne bi preživela kao država. Jasno je da je Haški tribunal politički sud. Njegove presude su anuliranje političke volje Hrvata u BiH.“

Društvo za ugrožene narode BiH bilo je deo sudskog procesa u istraživanju zločina na prostoru „Herceg-Bosne“. Fadila Memišević, predsednica Udruženja, kaže da je ovim pokazano da je BiH bila žrtva dvostruke agresije – od strane Srbije i od strane Hrvatske. Iako nisu zadovoljni kaznom, Memišević kaže da je kvalifikacija „udruženi zločinački poduhvat“ u ovom slučaju mnogo bitnija. „Tribunal je potvrdio da je Hrvatska učestvovala u agresiji, što je izuzetno važno. Mislim da mi u BiH možemo biti zadovoljni i da je ovo jedna pravedna presuda“, kaže Memišević.

Srbija oslobođena za agresiju za razliku od Hrvatske

Tribunal je utvrdio da je cilj bila uspostava entiteta sa hrvatskom većinom na teritoriji Bosne i Hercegovine, a nakon toga pripajanje Hrvatskoj ili osnivanje nezavisne države. Pored navedene šestorice, Veće tribunala navelo je da je u kreiranju plana zločinačkog poduhvata učestvovao i tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman i ministar odbrane Gojko Šušak. Univerzitetski profesor iz Sarajeva Enver Kazaz kao bitnu činjenicu ističe upravo taj podatak i dodaje: „To znači da presuda podrazumeva da je Hrvatska osuđena za agresiju na BiH. Postavlja se pitanje, ako je Srbija oslobođena za agresiju na BiH, prema kojem kriterijumu je ovde suđeno vrhu Hrvatske. To pitanje će usložniti pitanje u regionu“.

Univerzitretski profesor iz Mostara Slavo Kukić smatra da deo presude koji se tiče učešća Hrvatske u sukobima može imati određene poslednice na međunarodnom planu, ali da od aktuelne politike zavisi razvoj situacije i međudržavnih odnosa. „Ja mislim da su ova društva sazrela da tu prošlost, koja jeste ružna, ostave iza sebe, i da smo danas pametniji nego juče, da bi mogli racionalnije da razmišljamo. Ono što je bilo ne da se popraviti, ali može se ostaviti iza sebe i graditi normalnije međudržavne odnose.“

Stari most legitiman cilj

Sudijsko veće, sa Francuzom Žan-Klodom Antonetijem na čelu, utvrdilo je i da je Republika Hrvatska učestvovala u međunarodnom oružanom sukobu na području BiH. Utvrđeno je da je Hrvatska imala kontrolu nad oružjem te da su snage Hrvatske vojske i Hrvatskog veća odbrane zajedno napale Armiju RBiH.

Utvrđeno je i to da su u ostvarivanju svog cilja članovi udruženog zločinačkog poduhvata znali za zločine nad civilnim stanovništvom, kao što su silovanja, maltretiranja u logorima i ubistva. Kada je u pitanju rušenje Starog mosta u Mostaru, Veće je, uz suprotno mišljenje Antonetija, utvrdilo da je to bio legitiman vojni cilj.

Autor: Dragan Maksimović, Banjaluka
Odgovorni urednik: Ivan Đerković