BiH – milion razloga za krize | Politika | DW | 10.03.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

U fokusu

BiH – milion razloga za krize

Odluka suda u Hagu da odbaci zahtev za reviziju u slučaju tužbe Bosne i Hercegovine protiv Srbije, samo je još jedan u nizu događaja kojima će se manipulisati u BiH, a sve kako bi se postigli – politički ciljevi.

Ukoliko se zaista ispostavi da je Međunarodni sud pravde u Hagu još u maju prošle godine obavestio Sakiba Softića da ga ne smatra agentom Bosne i Hercegvine, opravdano se postavlja pitanje zbog čega se na ovakav način ušlo u pokretanje postupka revizije tužbe protiv Srbije. Sud je navodno obavestio Softića da je neophodno novo imenovanje u tom postupku, nakon što je on tražio odgovor da li je njegovo imenovanje iz 2002. godine još uvek važeće.

Zavera ili logična odluka?

Upravo ta informacija koja je sinoć stigla od predsednika Međunarodnog suda Ronija Abrahama, a koju prenose mediji, otvara pitanje opravdanosti pokretanja postupka bez saglasnosti sve tri strane u BiH, odnosno članova Predsedništva te zemlje. Analitičari smatraju da je u takvim odnosima, onima koji su pokrenuli čitavu priču preostalo jedino da optuže sud da je radio u funkciji politike.

„Nakon odbacivanja zahteva za revizijom, gospodin Bakir Izetbegović prinuđen je da na retoričkom planu, raznim političkim strategijama, optuži Međunarodni sud da je izneverio pravdu i da ga svrsta u neku vrstu geopolitičke zavere protiv Bošnjaka, razbuktavajući i dalje sopstveni nacionalizam“, kaže profesor Filozofskog fakulteta u Sarajevu Enver Kazaz. On istovremeno dodaje da će i političke oligarhije iz Republike Srpske nastaviti da budu portparoli nekadašnje politike Srbije, braneći ih na svim poljima.

Izetbegović bi bio „krivac“ u oba slučaja

Razvoj događaja i odluka Suda upravo govore u prilog činjenici da je Predsedništvo BiH trebalo da ima zajednički stav u vezi s tim pitanjem, pa i u smislu imenovanja agenta pred Međunarodnim sudom. Iako toga nije bilo, Izetbegović je, u konsultaciji sa predstavnicima drugih bošnjačkih partija, ali i porodicama žrtava, doneo odluku da se u proces revizije ipak ide. Analitičari smatraju da je i on znao šta je ishod, ali da nije imao izbora, s obzirom na to da su bila moguća samo dva scenarija. U prvom, u kojem ne pokreće reviziju, on postaje odgovoran prema žrtvama i gubi političke poene. U drugom, aktuelnom, optužen je da nije reagovao na pravi način i da se na pokretanje revizije bespotrebno čekalo deset godina.

Bakir Izetbegović bosniakischer Vertreter im dreiköpfigen Staatspräsidium

Najavljeno podizanje krivične prijave pr0otiv Bakira Izetbegovića

Izetbegović i Softić susrešće se i sa krivičnom prijavom koju protiv njih podnosi Narodni demokratski pokret (NDP), partija koje je članica Saveza za promjene, a u koaliciji je sa Izetbegovićevom Strankom demokratske akcije (SDA) na državnom nivou. Prijava će biti podneta Tužilaštvu BiH zbog lažnog predstavljanja, podstrekivanja na lažno predstavljanje, kao i uzurpacije ustavnih ovlašćenja.

Preispitati učešće u koaliciji

„Advokati su pripremili kompletnu tužbu i ostalo je još samo da se utvrdi ko će biti potpisnici. U ponedeljak je predajemo Tužilaštvu BiH“, kaže lider NDP Dragan Čavić pozivajući predstavnike Saveza za promjene da preispitaju odnose unutar koalicije sa liderom SDA Bakirom Izetbegovićem i stvore nove uslove za njeno funkcionisanje.

S druge strane, porodice žrtava traže odgovornost, prvenstveno članova Predsedništva BiH Mladena Ivanića i Dragana Čovića, koji nije hteo da podrži zahtev za reviziju. One takođe traže i odgovornost Bakira Izetbegovića, s obzirom na to da „čitav proces nije pripremljen kako treba“, kao i da se da se čekalo deset godina, iako je bilo osnova da se ranije krene u reviziju.

U svakom slučaju, politički aspekti čitavog slučaja tek će biti analizirani, i svako će ih analizirati na svoj način i kroz svoje potrebe, ukazuju analitičari.

Odluka bitna za sve

„Ipak, mislim da je odluka suda veoma dobra jer je poslala poruku da su institucije zemlje bitne, da je bitna jedinstvena odluka. Ovo je iznenađenje za sve – i za Bošnjake, i za Srbe, samo iz različitih uglova. Sud pravde morao je da se drži pravnih principa kako ne bi otvorio Pandorinu kutiju na brojnim stranama sveta. Bosna i Hercegovina je, pod uticajem međunarodnog prava, sada i konačno postala dejtonska država. Ovo je tačka na previranje koje traje 20 godina i gde se nešto tražilo mimo institucija sistema. Ovo je bitno i za evropski put BiH, i političari na svim stranama trebalo bi da izvuku pouku iz ovoga, bez obzira na to o kojoj se strani radi“, kaže direktor Centra za međunarodne odnose iz Banjaluke Miloš Šolaja.

Nema najave o povlačenju nekih novih poteza kada je reč o reviziji tužbe, mada se pojavila informacija da bi naredni korak mogao da bude podnošenje tužbe pred pravosudnim institucijama u Srbiji. Za to još nema potvrde, iako porodice žrtava kažu da neće odustati od tog procesa. Da li će to biti „dobra priča“ za prikupljanje nekih novih političkih poena? Analitičari smatraju da, ako ne ova, onda neka druga sigurno hoće, jer su to procesi na kojima počiva sva politika u Bosni i Hercegovini.

Biće još kriza

„Jasno je da će retorika u budućnosti biti takva da će se tražiti neki izlaz iz vaninstitucionalnog delovanja i krize vlasti. Ali milion je razloga za neke nove krize i nove političke sukobe. Koje će od njih povući Dodik ili Izetbegović, zavisi od sticaja okolnosti. Nakon krize referenduma, pa revizije, očekuje nas najverovatnije kriza mehanizma koordinacije, a onda, nakon toga, ustavna kriza koju će pokrenuti Dragan Čović. Mi smo naučili da živimo sa krizama koje održavaju nacionalisti na vlasti“, zaključuje Kazaz.

Reklama