BiH: mediji kao u Matriksu

Mediji mogu da budu moćno oružje u rukama političara i često su sredstva kojima politički centri moći kontrolišu konzumente informacija. Po mnogo čemu sličan način kontrole prikazan je u filmu „Matriks“ iz 1999. godine u kojem su mašine stvorile matricu (Matrix), odnosno kompjuterski svet snova kako bi ljude držale u neznanju pretvarajući ih u neophodne izvore energije.

Diplomirana psihološkinja Selma Sinanović veruje da aktuelna medijska slika u Bosni i Hercegovini i reagovanja građana na ponuđene informacije u znatnoj meri podsećaju na kontrolu kakva je prikazana u Matriksu:

„Mediji koriste lakovernost i nesigurnost građana u ovim teškim vremenima. Često, kao produžena ruka političkih centara moći, prezentiraju informacije koje su interesu tih istih centara. Najčešće se manipuliše tako što se atakuje na emocionalnu komponentu. Podstiču se bolne teme, diraju se rane koje još uvek nisu zarasle, prednost se daje nacionalnom, kolektivnom dok individualno ostaje po strani.“

Građani trpe zbog „viših“ ciljeva

Selma Sinanović ističe da mediji, u sprezi s političkim centrima moći, stalnim plasiranjem loših vesti i negativnih događaja imaju sasvim jasan cilj:

„Senzacionalističke vesti usmeravaju našu pažnju toliko da nemamo vremena da mislimo o tome kako je nama kao individuama, pa mislimo samo o tome koliko nam je loše kao kolektivu. Sprega političkih centara i medija dovodi do toga da ne razmišljamo o sebi kao individui, nego o društvu i nacionalnom, a prihvatanjem takvih postavki, tako prezentovane spoznaje, postajemo slepi poslušnici političkih vođa.“

Sekretar Udruženja „BH novinari“ Borka Rudić, međutim, smatra da „mediji samo odslikavaju ono što se događa“, iako ne spori da aktuelni političari koriste medije kako bi, uoči predstojećih opštih izbora, birači sopstvene interese podredili nacionalnim:

„U poslednje vreme svedoci smo čvršće povezanosti vlasnika medija sa političkim lobijima, naročito u Republici Srpskoj gde mediji, bez izuzetka, podržavaju politiku Milorada Dodika i SNSD-a, i u Federaciji BiH gde smo svedoci povezivanja vlasnika medija sa ekonomskim i verskim lobijima. Primjer je ’Avaz’ i prijateljstvo vlasnika ’Avaza’ sa reisom Cerićem, a kroz to prijateljstvo se zapravo oslikava i odnos tog medija prema događajima u BiH, prema ličnostima iz političkog miljea i prema tretiranju dnevno aktuelnih događaja.“

„Mediji su potkupljivi“

Građani sa kojima smo razgovarali kažu da su svesni uloge medija u procesu kontrole koju nad njima žele ostvariti političari:

„Sam sebe pitam šta se dešava sa tim ljudima i njihovim umovima. Narod pati, da li to bio Huso, Marko, nije važno ko je.“

„Mislim da mediji dobrim delom na ovim našim prostorima utiču na kreiranje svega i svačega, i što treba i što ne treba. Građanima je više pun... kufer slušanja ružnih stvari, ubistava, krađa, montiranih procesa itd, a mediji su potkupljivi, kreiraju ono što im neko iz političkih vrhova kaže.“

I dok se deklarativno tvrdi kako su slobodni mediji ključni za demokratizaciju svakog društva, takvih je medija u Bosni i Hercegovini sve manje, dok je sve više onih koji već otvoreno stupaju u redove raznih političko-ekonomskih centara moći. U BiH to već dugo nije karakteristika samo lokalnih i privatnih medija, već i delova javnih servisa.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo

Odgovorni urednik: Ivan Đerković