BiH: Da li je moglo drugačije? | Politika | DW | 01.03.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

BiH: Da li je moglo drugačije?

Prvi mart, Dan nezavisnosti BiH, je istorijski datum - tada se 64 odsto građana na referendumu izjasnilo za nezavisnu i suverenu državu. Ali neke dileme o putu BiH u nezavisnost i danas su aktuelne.

Prema oceni analitičara, Bosna i Hercegovina je tada, početkom 1992. imala dve mogućnosti: da ostane u tzv. krnjoj Jugoslaviji, koju je tada kontrolisao Slobodan Milošević, ili da krene putem nezavisnosti. U dejtonskoj BiH, odluka o izlasku građana na referendum različito se tumači, a u akademskim krugovima raspravljalo se i o tome da li je nezavisnost trebalo da bude proglašena u nekom pogodnijem trenutku.

Nakon rata u BiH, te dileme komentarisao je i prvi predsednik Predsedništva nezavisne BiH Alija Izatbegović. „Prvi mart je bio naša sudbina i neumesno je, pa i grešno postavljati pitanje da li je nešto moglo da bude drugačije. Mi ne bismo bili ono što smo da smo tada, u ime sumnjive sigurnosti, izabrali potčinjavanje“, rekao je Izetbegović.

„Nezavisnost sa Slovenijom i Hrvatskom“

„Prvi mart je bio naša sudbina“

„Prvi mart je bio naša sudbina“

Akademik Muhamed Filipović jedan je od onih koji smatraju da bi za BiH bilo bolje da se za samostalnost opredelila u vreme kada su to učinile Hrvatska i Slovenija. U intervjuu za „Dane“, Filipović je objasnio da bi BiH tada imala veću šansu da izbegne rat, odnosno da uz pomoć međunarodne zajednice naklonjene Hrvatskoj i Sloveniji, blokira vojnu akciju Srbije.

„Smatrao sam, ne samo ja nego i Adil Zulfikarpašić, da je trebalo da izađemo iz SFRJ samo zajedno sa Hrvatskom i Slovenijom. Taj naš korak bi tada bio, prvo, mnogo podnošljiviji za Evropu i dao bi novu valorizaciju i hrvatskom i slovenačkom izlasku iz Jugoslavije, i drugo, u velikoj meri bi doveo u pitanje opravdanost bilo kakve srpske akcije“, rekao je Filipović.

No, tadašnji politički akteri verovali su da je rat već bio izvestan, bez obzira na smer kojim će Bosna i Hercegovina krenuti. To je za DW potvrdio i bivši predsednik HDZ-a (Hrvatske demokratske zajednice) BiH Stjepan Kljujuć, naglašavajući da je „agresija na BiH pripremana sistematski i da se nije mogla izbeći. Potpuno je bilo nevažno da li ćemo mi u nezavisnost ići s Hrvatskom i Slovenijom. Išli bi mi, ali nismo imali snage jer smo ovde imali SDS, a čekali smo i stav tadašnje Evropske zajednice“, kaže Kljujić.

Međunarodno priznato pravo na otcepljenje

Međunarodno priznato pravo na otcepljenje

Stav Evropske zajednice izrazila je Arbitražna komisija u okviru Mirovne konferencije o bivšoj Jugoslaviji, poznata i kao „Badinterova komisija“. Mišljenje komisije, prema kojem jugoslovenske republike imaju pravo na otcepljenje uz uvažavanje demokratskih standarda, dostavljeno je u decembru 1991. godine.

„BiH bila raspolućena država“

Za većinu Srba u Republici Srpskoj 1. mart je označio početak stradanja naroda u BiH za šta krivicu, prema oceni aktuelnih srpskih političara u tom entitetu, snosi tadašnja koalicija Stranke demokratske akcije (SDA) i HDZ-a BiH. Politički analitičar iz Banjaluke Miodrag Živanović smatra da BiH, „verovatno nije trebalo da krene putem nezavisnosti“.

„U onom momentu, verovatno nije trebalo ići na referendum jer je BiH i tada po etničkim i ideološkim principima bila raspolućena država. Što se tiče današnjih tumačenja istorijskih činjenica, ne mislim da je istinu o životu, bilo da je reč o prošlosti ili sadašnjosti, moguće graditi na konsenzusu, jer bi to onda bila dogovorena istina, a to nije istina i nije rešenje. Potrebna nam je unutrašnja katarza kako bi mogli da se suočimo sa istinom i da je prihvatimo“, rekao je Živanović.

„Nezavisnost BiH je logičan sled hiljadugodišnjeg postojanja bosanske države“

„Nezavisnost BiH je logičan sled hiljadugodišnjeg postojanja bosanske države“

Istoričar i direktor Instituta za istraživanje zločina protiv čovečnosti Smail Čekić tvrdi da je nezavisnost BiH „logičan sled hiljadugodišnjeg postojanja bosanske države, njene antifašističke borbe te odluka ZAVNOBiH i AVNOJ-a. BiH je međunarodno priznata država sa punim međunarodno-pravnim subjektivitetom. Tekovine Narodnooslobodilačkog pokreta i antifašističke borbe u Drugom svetskom ratu bile su značajan temelj odbrambenog rata 1992-1995 protiv fašizma i za očuvanje BiH“, smatra dr Čekić.

Uskoro status kandidata?

Posleratne reforme bitno su promenile Dejstonski sporazum, zbog čega analitičari tvrde da je Bosna i Hercegovina danas mnogo više država nego što je to bila 1995. godine. Poslednje optimistične procene govore da bi BiH uskoro mogla da ispuni uslove za kandidatski status za članstvo u Evropskoj uniji što bi je, dvadeset godina nakon referenduma za nezavisnost, značajno približilo evropskoj porodici naroda.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo
Odgovorni urednik: Ivan Đerković