BiH: 2011. loša, 2012. još gora

I pored optimističnih najava krajem prošle godine, situacija u ekonomskom smislu u ovoj godini bila je manje-više katastrofalna. Nakon povučenih nekoliko tranši kredita od Međunarodnog monetarnog fonda, ta međunarodna finansijska institucija obustavila je isplatu daljih sredstava, jer Bosna i Hercegovina nije dobila Savet ministara koji je glavni pregovarač sa MMF-om. Međutim, milioni koji su do sredine godine pristizali u BiH, a koji su uglavnom krpili rupe u budžetima, doći će na naplatu naredne godine, što će biti pogubno za ionako slab ekonomski sistem BiH.

Ekonomistkinja Svetlana Cenić kaže da se vlast zaduživala i da je na sceni bio pad privredne aktivnosti: „Bila je to katastrofa, gde je vlast kupovala vreme, zadužujući se i dalje, za privredu nije ništa učinjeno, a zabeležen je i pad standarda. Vidite kakve su cene, sve vam je onda jasno kakva je ekonomska politika na sceni.“

Pored toga što 14 meseci nema dogovora u vezi sa formiranjem državne vlade, dogovora nije bilo ni oko budžeta. Četiri puta Savet ministara donosio je odluku o privremenom finansiranju, što prema zakonu više ne može da čini. Ostaje dakle ili dogovor oko budžeta ili krah finansijskog sistema. Političari iz Federacije BiH tražili su povećanje budžeta, dok u Republici Srpskoj na to ne pristaju pod izgovorom da BiH nema para za povećanje javne potrošnje.

Protesti širom BiH

Loše stanje u finansijskom sektoru vodilo je u protekloj godini do masovnih protesta. Na leđima entitetskih budžeta su socijalne kategorije koje se očigledno ne mogu finansirati bez novca MMF-a ili nekih drugih međunarodnih institucija. Zbog takvog stanja poljoprivrednici u Federaciji BiH u avgustu su blokirali granične prelaze tražeći da se sredstva, umesto u javnu potrošnju, preusmere u poljoprivredu: „Vidite ove silne traktore, ovo je sve kupljeno. Za ovo su ljudi digli kredite, ovo će banke doći, uzeti i prodavati to bagatelno. Ovim ljudima ništa neće preostati nego da se vešaju ili da nekoga ubiju“, kaže Adem Šahinović, poljoprivredink iz Bosanske Krupe.

Nisu mirovali ni u Republici Srpskoj. Iako se vlast u tom entitetu već okitila perjanicom boljeg i naprednijeg entiteta, stanje na terenu ipak je drugačije. Zbog štrajka železničara privreda RS, koja je ionako na kolenima, pretrpela je štete od nekoliko miliona maraka. Kako sada stvari stoje, zbog paralelnih veza u sistemu niko neće odgovarati, a kompanije poput „Arcelor Mitala“ koji je bio najviše pogođen štrajkom, neće tražiti nadoknadu milionske štete.

Opozicija u RS navodi da je za stanje u Železnicama, koje su u gubitku preko 20 miliona maraka, kriva upravo sadašnja vlast koja je najavljivala imaginarne projekte: „Niko ne pita danas gde je pruga između Modriče i Broda, gde su bombastično najavljivani projekti zajedničkih ulaganja sa Dženeral elektrikom oko brzih vozova. Imamo Železnice u ogromnom gubitku i pored subvencija i grantova Vlade“, kaže lider Demokratske partije Dragan Čavić.

Zbog novog Zakona o socijalnoj zaštiti na ulice Banjaluke letos su izašle osobe sa invaliditetom, tražeći povećanje naknade za tuđu negu i pomoć: „Sada po novom zakonu dobijaš 160 maraka, ali ako si nepokretan i u krevetu. Znači ja i moj brat, ovaj tu što je u kolicima, spadamo u drugu grupu. To je 80 maraka. Šta se sa tim može“, rekla je tokom protesta jedna od nezadovoljnih korisnica invalidnine.

Sindikalci izlaze na ulice

Pored toga, štrajkovali su radnici Feroelektra kojima plata kasni nekoliko meseci, a početkom godine prekinuta je i proizvodnja u zavidovićkoj Krivaji. Oko 800 radnika trenutno je na minimalcu, a fabrika je pod stečajem iako predstavnici fabrike navodno imaju ugovorene poslove i za narednu godinu. Ismet Bajramović, predsednik Saveza sindikata BiH kaže da je 2011. godina bila katastrofalna za radnike: „2010. smo govorili da će 2011. biti daleko gora, a sada govorimo da će 2012. biti gora. Što znači da ćemo morati da preduzimamo radikalnije mere, a to su protesti. Ne pokazuju mnogo efekta, ali moramo naći koje vrste protesta imaju najbolji efekat“.

Evro i franak tresli BiH

Ono što je potreslo finansijski sektor je stanje u evro-zoni koje je psihološki uticalo i na finansijski sistem u BiH. Blaga podrhtavanja, međutim, do sada nisu imala značajne posledice po stabilnost konvertibilne marke koja je vezana za evro. Građane bi, kaže ekonomistkinja Svetlana Cenić, više trebalo da brine smanjenje kreditnog rejtinga BiH koja je stavljena pod negativan nadzor. To će za posledicu imati povećanje kamatnih stopa na postojeće kredite: „Koju god valutu da uzmete, biće skuplji krediti, biće skuplje pare“, ističe Cenić.

Vrtoglavi rast švajcarskog franka odrazio se i na kredite u BiH koji su vezani za tu valutu. Građani su ogorčeni najavljivali tužbe prema bankama tražeći izmene zakona: „Ako se donese zakon kojim se obustavlja vezivanje za švajcarski franak, banke neće biti na gubitku jer će svakako dobijati povrat novca u markama i evrima“, kaže Dženana Hadžimahmutović iz udruženja žiranata BiH.

BiH ovu godinu u ekonomskom smislu završava sa preko pola miliona nezaposlenih na zavodima za zapošljavanje, bez budžeta neophodnog za izmirenje svih tekućih obaveza, bez aranžmana sa MMF-om... Naredna 2012. godina, tvrde ekonomisti biće još gora, prvenstveno zbog činjenice da na naplatu dolaze rate kredita za MMF, a pitanje je na koji će se način izmirivati ti dugovi. Strukture budžeta su takve da se štampaju obveznice i trezorski zapisi kako bi se ispoštovali uslovi za eventualno novu tranšu sa MMF-om. U svakom slučaju, bez najavljenih ozbiljnih investicija, izvesno je da će i 2012. za građane Bosne i Hercegovine biti veoma loša.

Autor: Dragan Maksimović
Odg. ured: Ivan Đerković