BiH: Čiji je invaliditet veći? | Mozaik | DW | 30.06.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

BiH: Čiji je invaliditet veći?

Nepokretna osoba u RS koja je ostala invalid u ratu mesečno dobija najmanje 1.500 maraka, dok se za isti „civilni“ invaliditet maksimalno može dobiti 165 maraka. To je samo ilustracija svakodnevne diskriminacije u BiH.

Biljana Nedić nedavno je platila kaznu zbog pogrešnog parkiranja. Iako je nepokretna, ona nema pravo na karticu s kojom se može parkirati na mesto namenjeno invalidima. „Bukvalno zbog naslova na mom nalazu nemam to pravo. Samo ratni vojni invalidi imaju rešenje o procentu invaliditeta koje se traži. A sadržaj nalaza je potpuno isti, kod mene takođe stoji da sam stopostotni invalid ali to ne vredi“, objašnjava Biljana.

Bosnien Banjaluka Behinderte

Biljana Nedić

Tri kategorije

Ovakvi paradoksi su svakodnevica Bosne i Hercegovine. Uprkos brojnim apelima i dalje je prisutna sistemska diskriminacija osoba sa invaliditetom po uzroku nastanka invalidnosti. U BiH postoje tri kategorije osoba sa invaliditetom. To su ratni vojni invalidi, civilne žrtve rata i civilni invalidi čiji uzrok nastanka invaliditeta nije ratnog karaktera. Iako su potrebe ovih ljudi često iste, prava i beneficije za tri kategorije invaliditeta drastično se razlikuju.

Tako na primer osoba koja je potpuno slepa, a ratni je invalid, ima prava na invalidninu, tuđu negu i pomoć, dodatak za ortopedsko pomagalo, prednost pri zapošljavanju, stambenom zbrinjavanju, banjsko i klimatsko lečenje, parking, pravo na olakšice pri uvozu automobila, prednost pri čekanju u redovima, dok potpuno slepa osoba od rođenja od svega toga ima samo tuđu negu i pomoć.

„To je do pre par godina bila tabu tema u našem društvu. O tome se nije pričalo, niko nije ni tražio da se situacija promeni. Konačno su se stvari pomerile s mrtve tačke, pokreću se inicijative za izmene zakona“, objašnjava Elvira Bešlija, generalni sekretar Saveza paraplegičara i obolelih od dečije paralize Federacije BiH.

Bosnien Banjaluka Behinderte

Mladen Protić

Kolika je razlika u ostvarivanju prava, najlakše ilustruju podaci o novčanim naknadama. Osoba koja je usled povrede ili od rođenja nepokretna u Federaciji dobija od države 403 konvertibilne marke, dok za isti stepen oštećenja ratni vojni invalid ima oko 1.800 maraka. Bešlija navodi da je u Republici Srpskoj stanje još gore, jer su „civilni invalidi“ do prošle godine primali svega 45 maraka naknade, a danas maksimalno 165. „Ne tražimo da se ratni invalidi izjednače s nama, već mi s njima“, dodaje Bešlija.

Kršenje ljudskih prava

Bosna i Hercegovina ratifikovala je Konvenciju UN o pravima osoba sa invaliditetom 2010. godine, čime se obavezala na obezbeđivanje jednakih prava svim osobama sa invaliditetom bez obzira na uzrok i način nastanka invaliditeta. Helsinški parlament građana Banjaluke već dve godine sprovodi projekat primene ove konvencije u praksi. „Zakoni nisu usklađeni s konvencijom, diskriminacija je evidentna“, kaže koordinator projekta Mladen Protić. „Taj problem se ne rešava jer je dosta škakljivo pitanje. Boračka populacija je u strahu da će njihova prava biti uskraćena, da će im invalidnine biti umanjene.“

Bosnien Banjaluka Behinderte

Željana Došlić

Ministarstvo za ljudska prava i izbeglice BiH nadležno je za praćenje ispunjenja ciljeva konvencije. Nakon što se prikupe podaci s terena, izveštaj i preporuke javno se objavljuju, ali predložene mere nisu obavezujuće. „Ministarstvo još uvek ne prati u kojoj meri se preporuke sprovode u delo, to se može očekivati tek iduće godine“, kaže Saliha Đuderija, pomoćnica ministra za ljudska prava BiH.

„Ako već ne mogu da nas izjednače i da nam daju invalidnine, zašto nam ne odobre beneficije na struju, vodu, kupovinu određenih stvari, i to bi nam olakšalo život“, pita se Željana Došlić iz Banjaluke.

Ona je završila srednju školu za telefonistu a radila je svega šest meseci. Posao bi joj mnogo značio ali je, kaže, nemoguće doći do njega. Željana je „civilno“ slepa i prema zakonu nema pravo na prevoz do klinike. No sanitetsko vozilo ipak dolazi po nju jer je – supruga ratnog vojnog invalida.

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.