BiH četiri godine tapka u mestu | Politika | DW | 17.06.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

BiH četiri godine tapka u mestu

BiH je pre četiri godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU – od tada ništa od potpisanog nije primenjeno, a zemlja tapka u mestu. Neophodan uslov je usklađivanje ustava sa presudom Sejdić-Finci.

Bosnien EU Olli Rehn und Nikola Spiric unterschreiben Stabilisierungs- und Assoziierungsabkommen

Bivši komesar za proširenje EU Oli Ren i Nikola Špirić potpisali su SSP pre četiri godine

Četiri godine je prošlo od kako je BiH 2008. godine u Luksemburgu sa EU potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).  Potpisivanje ovog sporazuma, koji predstavlja prvi ugovorni odnos između BiH i EU, ocenjeno je kao do sada najvažniji evropski korak BiH. Iako su u međuvremenu sve države članice EU ratifikovale ovaj sporazum, on još nije stupio na snagu jer BiH nije ispunila sve njegove odredbe.

U Evropskoj komisiji kažu da u ovom trenutku, posle usvajanja zakona o cenzusu i državnoj pomoći, postoji još jedna ključni element da bi SSP stupio na snagu: „Nažalost BiH ne uspeva da ispuni taj preostali kriterijum i pokaže verodostojne napore u cilju usklađivanja ustava zemlje sa presudom u slučaju Sejdić-Finci. Kada se to dogodi, SSP sa BiH može da stupi na snagu, a zemlja može da dobije punu korist od ovog ugovara“, kaže za DW Piter Stano, portparol komesara za proširenje EU.

Bez SSP nema zahteva za kandidaturu

Jakob Finci Vorsitzende der jüdischen Gemeinde Bosnien und Herzegowina Foto: Cornelia Kästner / DW

Jakob Finci se 2006. obratio Evropskom sudu za ljudska prava

U Evropskoj komisiji podsećaju da su pregovori sa BiH o SSP-u počeli još 2005 godine. Napominje se da je u pitanju važan dokument koji zemlje u procesu proširenja obavezuje na ispunjavanje neophodnih reformi, usklađivanje njihovih propisa sa onima na evropskom nivou, u zamenu za bliže političke i ekonomske odnose sa EU. U međuvremenu, između EU i BiH primenjuje se Prelazni trgovinski sporazum. Tek će se stupanjem na snagu SSP-a otvoriti i pune mogućnosti u oblasti kretanja radnika, kapitala i pružanja usluga, ali i mogućnost da BiH napravi sledeći korak na putu evrointegracija.

U Evropskoj komisiji zato kažu da pažljivo prate dešavanja u BiH i da u svakoj prilici ponavljaju zašto je bitno usklađivanje ustava zemlje sa presudom Evropskog suda za ljudska prva: „To je jedan od najvažnijih elemenata za koji se nadamo da će ga BiH brzo ispuniti. To je i jedini preostali element bez koga BiH neće moći da ima SSP ima snazi, a samim tim ne može ni da podnese verodostojan zahtev za članstvo u EU“, objašnjava Stano.
 
Još bez dogovora o primeni presude Sejdić-Finci

Od početka ove godine iz Brisela se su se mogle čuti reči nade da će BiH iskoristiti elan koji je stvoren formiranjem vlade i usvajanjem važnih zakona u zemlji. Istovremeno, od lidera  u zemlji mogla su se čuti uveravanja da postoji konsenzus oko evropske budućnosti BiH  i da se očekuje politički dogovor oko ustavnih promena. Za sada je u načelu dogovoren način izbora predstavnika nacionalnih manjina u Domu naroda BiH, dok se i dalje čeka na dogovor o tome kako će manjinama biti omogućeno da se kandiduju za člana Predsedništva BiH.

Dervo Sejdić i Jakob Finci, državljani Bosne i Hercegovine, 3. jula, odnosno 18. avgusta 2006. godine obratili su se Evropskom sudu za ljudska prava zbog nemogućnosti da se kao pripadnici romske, odnosno jevrejske nacionalne manjine kandiduju za članove Doma naroda Parlamentarne skupštine i Predsedništva BiH – ustav BiH naime predviđa da se u ove državne organe mogu kandidovati samo pripadnici srpskog, hrvatsog i bošnjačkog naroda. Evropski sud je presudio da za takvu ustavnu odredbu nema valjanih razloga i da je ona diskriminišuća.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odg. urednik: Nemanja Rujević