„Biblijski potop“ i ovozemaljski političari

Tačno na godišnjicu velikih poplava u Tetovskoj regiji je kiša na području Skoplja još jednom je otkrila čitavu nefunkcionalnost institucija i neodgovornost državne i lokalnih vlasti. Da bi sve to bilo prikriveno, moglo se očekivati da će, kao i prošlogodišnji potop koji je odneo šest života, i ovaj biti proglašen za biblijski potop, za Božju stvar. Ni tada, ni danas vlasti nisu odgovorile koji je njihov ovozemaljski zadatak i s neviđenom lenošću su još jednom upozorili da nije vreme za kritike već za pomoć nastradalima.

Naprotiv, upravo je sada vreme da nadležni budu pozvani na odgovornost. Jer 21 ljudski život odnesen u poplavama ne može biti tema o kojoj će se ćutati i koja će se tretirati sudbinski u stilu „ne možemo ništa protiv prirode, tako je moralo biti“.

Ako u mnogo većoj poplavi u Skoplju 1962. godine nije bilo niti jedne žrtve, zar se 54 godina kasnije ne možemo nadati da će sistem za prevenciju biti snažniji i bolji? Nažalost, činjenice na terenu ukazuju da taj posao nije završen. Bez izgradnje prikladne infrastrukture, ni ovaj grad, ni druga mesta se ne mogu nadati ničemu boljem kada dođe kiša.

Nakon prošlogodišnjih kiša koje su potopile nekoliko poznatih kritičnih tačaka u Skoplju gradonačelnik se pohvalio da su postavljene cevi s većim kapacitetom za apsorbovanje viška vode. Sada se taj prečnik „fi“ nije pokazao prikladnim što ukazuje ili na lošu procenu ili na slabu izvedbu. „Fi“ odgovornosti iznosi tačno nula.

U slučaju Makedonije, primat u odnosu na neophodnu infrastrukturu imaju razni Panoramski točkovi i ostali urbani ukrasi koji vrte u prazno. Ta partijska vetrenjača svakako ne melje žito, ali verovatno više podiže rejting nego kada bi se napravila atmosferska kanalizacija u selu Stajkovci na primer. Godinama stanovnici ovog i ostalih sela u okolini Skoplja upozoravaju da im se ulice pretvaraju u bazene posle i najmanje kiše. Nadležni su svakako došli, ali nakon što je kiša podavila 21 osobu.

U čitavoj situaciji, kada su štete od poplava i odgovornost ogromne, najveća karikatura je ponašanje lidera vladajuće VMRO-DPMNE Nikole Gruevskog, koji je i ovu tužnu epizodu iskoristio za propagandni one man show. Opremljen mikrofonom, koji bi trebalo da ovekoveči svaku njegovu reč zabrinutosti, on je dao nalog premijeru Emilu Dimitrijevu da sazove novu sednicu vlade, a pred kamerama je analizirao da li jedan paket hrane zadovoljava potrebe četvoročlane porodice. On je tako posvedočio da partija nije odvojena od države. Jedino su posledice poplave odvojene od odgovornosti nadležnih u državi.

Ovo simuliranje zabrinutosti nije ništa drugo nego nova poplava nad očekivanjima javnosti – da se posledice pravovremeno spreče umesto da se „saniraju“ kasnije, izvođenjem predstava u medijima.