“Biće to povetarac, a ne oluja”

“Biće to povetarac, a ne oluja”, odgovara Žan-Klod Junker na naše pitanje, kakve se promene u EU mogu očekivati tokom 2015. godine. Komisija EU želi da osigura novi podsticaj, koji bi pre svega omogućio nova radna mesta. Dobra vest je: Brisel raspolaže sa 315 milijardi evra. “Uprkos tome saniranje budžeta u javnom sektoru ostaje u fokusu”, ističe Junker, pokušavajući da ublaži preterana očekivanja od država zahvaćenim krizom, poput Italije i Francuske.

Prognoze Komisije EU nagoveštavaju maksimalni privredni rast od 1,1 odsto. Pri tome, privredni razvoj zemalja članica ostaće i u novoj godini na različitim nivoima. Nemačkoj i dalje dobro ide, ali zato u drugim državama evro-zone stagnacija postaje neizbežna. Resorni komesar EU, Jirki Katainen je prepoznao problem “da se ekonomska situacija i tržište rada, ne oporavljaju dovoljno brzo.”

Evropska centralna banka (ECB) će i u narednom periodu morati da se koncentriše na posledice finansijske krize i mere koje bi trebalo da omoguće skroman privredni rast. Rizici su veliki, ocenjuju zvaničnici ove institucije, u poslednjoj sveobuhvatnoj analizi. Posebno veoma niska inflacija čini napore zaštitnika monetarne politike uzaludnim. ECB je spremna da obezbedi dodatni sume novca, kako bi se omogućio oporavak evropskog tržišta. Kada će do toga doći, još uvek je neizvesno. Italija bi da ubrza taj proces, Nemačka čini sve da ga uspori, držeći se uzdržane fiskalne politike.

Grčka privreda bi ponovo mogla krenuti nizbrdo

Kriza evra, za koju mnogi veruju da je prevaziđena, mogla bi ponovo postati ozbiljna i aktuelna. Ukoliko na prestojećim izborima u Grčkoj pobedi levičarska stranka – Siriza, poverenje u stabilnost evropskog tržišta biće narušeno. “Grci veoma dobro znaju šta bi se moglo dogoditi ukoliko bismo imali pogrešan ishod izbora”, kaže šef Komisije EU, Žan-Klod Junker. Investiciona banka Goldman-Saks je u svojoj analizi eksplicitnija. “U slučaju da se Siriza bude držala svojih pretnji i dovede u pitanje otplatu dugova, što bi dovelo do konfrontacije sa međunarodnim poveriocima, ECB će biti primorana da banke u Grčkoj drži zatvorenim.” Još uvek prezadužena članica EU ponovo će završiti u finansijskom haosu.

Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) i raznim EU institucijama, Grčka duguje oko 250 milijardi evra. Ali to bi bio samo početak problema, jer bi grčka tragedija zahvatila i druge članice Unije sa velikim dugovima. Faktori rizika bi za Kipar, Italiju, Portugaliju, a možda i Francusku, postali veći. Ponovo bi bile opterećene državne kase, koje bi morale biti fokusirane na investicije i izbegavanje plaćanje visokih kamata.

Velika Britanija na putu da napusti brod?

Ne samo zbog teške ekonomske situacije, već i zbog opšteg nezadovoljstva “Evropom i nadležnima u Briselu”, napetosti u sedištu EU bi mogle postati intenzivnije. U kojoj meri zavisi od ishoda izbora za britanski parlament polovinom maja. Partija UKIP, koja je na poslednjim izborima za Parlament EU ostvarila pobedu, mogla bi da trijumfuje i na ovim izborima. Premijer Velike Britanije, Dejvid Kameron, pokušava da izdejstvuje “više suvereniteta” za svoju zemlju, ali nemačka kancelarka Angela Merkel, nema previše razumevanja za to. “O slobodnom pristupu tržištu rada na prostorima EU ne može pregovarati”, poručilaje šefica nemačke vlade. Ukoliko njegov plan da se građanima drugih zemalja Unije ograniči pristup britanskom tržištu rada propadne, moraće i sam da pokrene pitanje planiranog referenduma o sudbini Britanije unutar EU, najavljenog za 2017. godinu. To bi se možda moglo dogoditi već u maju.

U slučaju scenarija “Zbogom Britanijo”, Evropsku uniju bi zahvatila teška kriza. Evroskeptici u Mađarskoj, Francuskoj, Italiji, Švedskoj i Nemačkoj bi moglo da računaju na snažan vetar u njihova leđa. Zbog toga je jedan od najvažnijih zadataka za predsedavajućeg Parlamentom EU, nekadašnjeg poljskog premijera, Donalda Tuska, posredovanje između Velike Britanije i ostatka Unije.

Najteži spoljnopolitički izazov ostaje Ukrajina

Za Tuska je među prioritetima i rešavanje krize u Ukrajini, što za sobom povlači i pitanje odnosa sa Rusijom. On namerava da se drži obazrivog stava prema istoku Evrope i da uspostavi dijalog sa Rusijom. “Želim da tematizujem pitanje evropske perspektive tog regiona”, rekao je Tusk prilikom stupanja na dužnost. U martu će postati jasno i u kojoj meri je EU složna u stavu prema Moskvi, jer će se na dnevnom redu naći i pitanje sankcija. Sumnje u delotvornost embargo uvedenog nakon aneksije Krima, postoje u Italiji i Mađarskoj. Letonija koja u prvih šest meseci 2015. predsedava Evropskom unijom, namerava da na Samit EU i Rigi u maju, pozove i predstavnike zemalja u susedstvu: Ukrajine, Gruzije i Moldavije. Šef letonske diplomatije, Edgars Rinkevič u razgovoru za DW navodi, da će EU i NATO morati da osmisle “pravi odgovor na ruske aktivnosti u Ukrajini”. “Potreban nam je politički dijalog sa Rusijom, ali se njena agresivnost mora obuzdati.” Rinkevič veruje da će ruski predsednik, Vladimir Putin, nastaviti da testira Severnoatlantsku alijansu. “Moramo biti veoma oprezni.”

Komisija EU će tokom 2015, pokušati da se reši nepotrebne birokratije i izdejstvuje brzo usvajanje relevantnih zakonskih odredbi u Parlamentu. Da li će joj to poći za rukom, biće jasno na narednom zasedanju, s obzirom da se već nazire protivljenje pojedinih parlamentaraca zakonskim okvirima u domenu zaštite životne sredine. Zavisno od efikanosti i dogovora na domaćem terenu, učinak predstojeće Konferenije UN o klimi u Parizu bi mogao biti doveden u pitanje. Brisel namerava da definiše obavezujuće ciljeve o smanjenju emisije štetnih gasova.

Voterlu i kraj Drugog svetskog rata

I u 2015, očekuje nas obeležavanje važnih istorijskih dešavanja, pre svega kraja Drugog svetskog rata pre 70 godina. Tako će se u maju, u fokusu ponovo naći debate o ratu i miru Evropi, uz poseban osvrt na prilike u Ukrajini.

U junu će biti obeleženo i 200 godina od bitke kod Voterlua. Francuski vladar Napoleon je te 1815. godine, nedaleko od Brisela, pretrpeo presudan poraz. Tada su se protiv agresora Francuske, udruženo borili britanski, pruski, austrijski i ruski vojnici. Obeležavanju velike godišnjice prisustvovaće zvaničnici iz čitave Evrope.