Biće sve toplije

Mada ima ljudi koji vole vrelinu, prognoza meteorologa za većinu znači samo muke, vrućine mogu da ugroze poljoprivrednu proizvodnju, podignu cenu nafte i da budu pogibeljne za stare i bolesne.Od vrućina pre godinu dana u Francuskoj je, kako se procenjuje, umrlo petnaestak hiljada ljudi.

Slična vrućina zahvatila je prošle godine i Srednji zapad Sjedinjenih Američkih Država, smanjila prinose žitarica i soje, a u sličnom talasu u Čikagu je 1995.te godine umrlo 739 ljudi.

Istraživači Džerald Mil i Klaudija Tebaldi iz Nacionalnog centra za istraživanje atmosfere u Bulderu, Kolorado, na osnovu korišćenja novog kompjuterskog modela koji uzima u obzir povećan nivo gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, pre svega ugljendioksida, prognoziraju da će talasi vrućina – kako se Zemlja zagreva – postati uobičajena pojava.

Oni su pokušali da utvrde da li gasovi koji vraćaju sunčevu svetlost u atmosferu, kao što je na primer sulfor dioksid, mogu da kompenzuju efekat staklene bašte i utvrdili da to nema nikakvog uticaja.Prema njihovom modelu područja koja su ionako ugrožena, američki Srednji zapad i jugoistok, te područje Mediterana u Evropi biće još vrelija.

Prosečan talas vrućine u Parizu je do sada trajao osam do 13 dana, ubuduće mogao bi da traje 11 do 17.U Čikagu talasi vrućine biće u proseku duži za jedan dan, umesto osam trajaće devet dana i do 2080.te biće ih, opet u proseku, umesto jedan dva godišnje.

”Medjutim, u drugim područjima – na primer, na severozapadu SAD, u Francuskoj, Nemačkoj i na Balkanu, posledice jačih i dužih talasa vrućina mogle bi biti ozbiljnije, jer ta područja nisu u dovoljnoj meri prilagodjena takvim talasima”, pišu istraživači u naučnom časopisu ”Sajens”.

U istraživanju Mil i Tebaldijeva su koristili podatke iz perioda od 1961.ve do 1990.te kako bi predvideli vremenske prilike u poslednje dve decenije ovog stoleća.

Za vreme velikih vrućina u Parizu i Čikagu atmosferski pritisak je bio povišen, nebo vedro, a zalazak Sunca nije donosio neko naročito olakšanje.

Drugi tim naučnika smatra da bi političari mogli da promene trend, samo kada bi hteli.Stiven Pakala i Robert Sokolov sa univerziteta Prinston utvrdili su da 15 tehnologija, od korišćenja energije vetra, sunca i nuklearne do štednje, mogu doprineti manjem zagrevanju Zemlje.Pakala kaže da nije potrebno, kao što se obično misli, stvoriti neku potpuno novu tehnologiju kako bi se kontrolisaso uticaj gasova koji stvaraju efekat staklene bašte. ”Ukoliko odlučimo da zaista nešto učinimo moramo da smanjimo emisiju ugljendioksida na celoj zemlji", rekao je Pakala.Svaka od ponudjenih tehnologija do 2054.te mogla bi da smanji emisiju ugljendioksida za po milijarduu tona godišnje.