Bezvizni režim ipak neće biti direktno ugrožen | Evropa | DW | 12.09.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Bezvizni režim ipak neće biti direktno ugrožen

Evropski parlament usvojio je predlog kojim se u EU uvodi mehanizam privremene suspenzije bezviznog režima za građene trećih zemalja za koje se dokaže da zloupotrebljavaju slobodu putovanja.

default

I dalje bez vize

„Nema direktne trenutne pretnje za vraćanje viznog režima za zemlje Zapadnog Balkana“, kaže Tanja Fajon. Pošto je dobio podršku većine evropskih parlamentaraca (njih 328 glasali su za, 257 protiv) mehanizam privremene suspenzije bezviznog režima za treće zemlje postaje deo viznog sistema EU. Evropska komisija, koja je na zahtev pojedinih zemalja članica, pre dve godine izašla sa ovim predlogom, pozdravila je usvajanje pravila koje će „u vanrednim situacijama, a posle temeljne provere Evropske komisije, omogućiti ponovno, privremeno, uvođenje viznog režima za određenu treću zemlju.“ Naglašavajući da se mehanizam ne odnosi ni na jednu zemlju ili region konkretno, komesarka za unutrašnja pitanja EU, Sesilija Malmstrom, naglašava da će suspenzija bezviznog režima biti korišćena samo kao „poslednje sredstvo“ u hitnim situacijama uzrokovanim zloupotrebom bezviznog režima.

„Nadam se da nećemo doći u situaciju da upotrebimo ovaj mehanizam. Isto tako verujem da će mogućnost pokretanja ovakve „sigurnosne kočnice“ povećati poverenje zemalja članica u vizni režim i budućnost vizne liberalizacije“, rekla je Malmstrom.

Vraćanje viza bi imalo posledice po proširenje?

Ein Schild mit der Aufschrift Bundesrepublik Deutschland

Šengen, ali ograničeno

I dok u Evropskoj komisiji naglašavaju da ostaju „predani bezviznom režimu za treće zemlje“, socijaldemokrate u Evropskom parlamentu u uvođenju mehanizma suspenzije vide kao kompromitovanje kako vizne politike EU, tako i politike prema susedima:

„Mehanizam privremene suspenzije bezviznog režima je potencijalno opasna i loša mera, pogotovo za zemlje Zapadnog Balkana“, izjavila je izvestila za viznu liberalizaciju, Tanja Fajon. „Moguće zamrzavanje bezviznog režima imalo bi posledice i po proces proširenja i ojačalo antievropsko raspoloženje i netoleranciju prema manjinama, koji su najčešći potražioci azila“, objašanjava Fajon i dodaje da iako zemlje Zapadnog Balkana moraju i dalje da rade na poboljšanju uslova života romske populacije, „integrisanost Roma u Srbiji i Makedoniji bolja je nego što je slučaj u pojedinim članicama Unije.“

Direktne trenutne opasnosti po Zapadni Balkan nema?

Novousvojeni mehanizam predviđa mogućnost da zemlja članica EU može da prijavi zloupotrebu bezviznog režima građana neke treće zemlje. Evropska komisija bi zatim sprovela istragu i ukoliko postoje valjani dokazi povratak na „crnu šengensku listu“, u početnom trajanju od šest meseci, dala na usvajanje svim članicama Unije. Ovoga puta Evropski parlament bi bio „zaobiđen“ u odlučivanju i postojala bi mogućnost zloupotrebe povratka viznog režima u političke svrhe:

„Nema direktne opasnosti od uvođenja viznog režima za zemlje Zapadnog Balkana! Broj tzv „lažnih azilanata“ jeste i dalje velik, ali je manji u odnosu na prošlu godinu. Vlade EU zemalja ne bi trebalo da imaju razloga za aktiviranje te suspenzije. Opasnost postoji da bi mehanizam mogle da iskoriste nacionalističke i populističke snaga u Evropi kao „političko sredstvo“ za podršku u domaćoj javnosti“, smatra Fajon.

Još jedna od po Zapadni Balkan loših odredbi ovog mehanizma jeste da se svaka od zemalja Šengena prilikom zahteva za povratak viznog režima za treću zemlju može pozvati na probleme i , konkretno, broj lažnih azilanata u poslednjih sedam godina.

Autor: Marina Maksimović, Brisel
Redakcija: Jakov Leon