Bezdušni ili samo trezveni? | Politika | DW | 14.07.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Bezdušni ili samo trezveni?

Tonovi koji iz zvaničnog Berlina dopiru o grčkoj krizi uglavnom su odmereni, tvrdi i hladni. Stav je jasan, emocija gotovo da nema. Da li je to moralan odnos? Da li nemačkoj politici treba više empatije?

Na glavnom ulazu u Grčku centralnu banku u Atini neko je nacrtao grafit koji skoro da se može uzeti kao opšte mesto u odnosu grčke javnosti prema nemačkim političarima. Tamo više ne stoji natpis „Banka Grčke“, već „Banka Merkelove“. Vizuelni poziv u pomoć, koji može značiti puno toga, ali koji u svakom slučaju poručuje da su Grci razočarani dosadašnjom evropskom „politikom spašavanja“. Banke širom kontinenta se zaista spašavaju, ali se ne obezbeđuje ekonomsko preživljavanje onih ljudi koji slabo zarađuju ili nezaposlenih.

Prigovor se šalje prvenstveno na adresu nemačke kancelarke Angele Merkel. Za mnoge ona otelotvoruje politiku gvozdene ruke u kojoj se pomoć uslovljava protivuslugama sažetim u rečima „reforme“ i „štednja“. Trezvena kalkulacija Berlina? Ili bezdušnost? Da li zvaničnom Berlinu i nemačkoj javnosti nedostaje empatije prema Grčkoj?

Sramota je biti trezven?

Rajner Vend, predsednik Evropskog pokreta u Nemačkoj za DW kaže da je Merkelova „vrlo trezvena, suzdržana osoba“. Njena izjava od pre nekoliko dana samo pojačava taj dojam. Gotovo bez ikakve mimike ona je rekla: „Kada dođe vreme odlučićemo da li može biti kompromisa u kojem bi prednosti bile veće od mana.“

Takav ton zna da razbesni neke grčke novinare u Berlinu. Na jednoj konferenciji za novinare, jedan grčki dopisnik je portparolki savezne vlade u lice sasuo sledeće: „Zar ne mislite da je sramota tako trezveno pričati o humanitarnoj katastrofi u srcu Evrope?“ Odgovor portparolke kao da je stigao iz usta same kancelarke: „Određena doza trezvenosti može itekako pomoći da u ovoj situaciji, koja nije sasvim jednostavna ni za jednog učesnika, iscrpimo mogućnosti koje nam nudi monetarna unija.“

No, nudi li monetarna unija dovoljno opcija? Grčki premijer Aleksis Cipras uopšte nema sumnji kada kaže da ponude poverilaca nisu prihvatljive Grcima, iako ih je u međuvremenu prihvatio. Kada Merkelova priča o „preciznim“ predlozima koji su potrebni kako bi se postigao dogovor, grčki premijer priča o „uceni“, a često i o „poniženju“. Tu retoriku ne napušta ni kada čini sve veće ustupke i napušta sva predizborna i predreferendumska obećanja.

Samo protivusluge

Rupert Nojdek na to mora da reaguje. On je poznat po jasnim stavovima u borbi protiv humanitarnih kriza i izbegličke bede. Zajedno sa svojom suprugom 1979. je osnovao Cap Anamur, humanitarnu organizaciju koja deluje u celom svetu. On često oštro napada nemačku vladu, kritikuje je zbog neefikasnosti u humanitarnim krizama.

U ovom slučaju je drugačije – Nojdek brani nemačku politiku prema Grčkoj. „Savezna vlada je uvek iznova jednog državnog sekretara slala u Grčku kako bi video i učinio nešto protiv problema u kojima se nalaze ljudi, i to još pre dve godine“, kaže Nojdek za DW. Retoriku grčke vlade on smatra neuspelim pokušajem prebacivanja krivice na tuđa pleća.

Ta strategija ne uzbuđuje previše ni Karstena Šnajdera. On je stručnjak za budžetska pitanja Socijaldemokratske stranke i ceni politiku Angele Merkel po pitanju Grčke. On je jedan od poslanika koji bi u Bundestagu trebalo da podrže treći paket pomoći Grčkoj – ako do njega uopšte dođe. Pomoći će biti, dodaje Šnajder, samo ako bude i protivusluga, to jest daljih mera štednje i reformi. „Blanko čeka neće biti jer nema više poverenja kojeg je bilo na početku rada ove vlade u Atini.“

Moralna načela

Takve izjave u očima mnogih pristalica Sirize pokazuju koliko u zajedničkoj Evropi manjka solidarnosti. Oni smatraju da zahtevane mere štednje samo produbljuju krizu.

„I u etici nije slučaj da pomoć neko stalno može zahtevati bez da daje išta za uzvrat“, kaže za DW Krostof Litge, profesor ekonomske etike na Tehničkom univerzitetu u Minhenu. On dodaje da se čak i kod Deset božjih zapovesti mnogo toga vrti oko protivusluga: „Poštuj oca i majku, da dugo živiš i dobro ti bude na Zemlji.“ Solidarnost s Grčkom bi mogla značiti sledeće: što je moguće brže pomoći toj zemlji da opet postane konkurentna, dodaje naš sagovornik.

Prema mišljenju grčkog premijera za povratak na put ekonomskog rasta potreban je otpis makar dela dugova. Taj predlog je Angela Merkel u više navrata odbila. Začuđujuće je kako to pitanje inače vrlo smirenu kancelarku može da izbaciti iz takta. Ona izričito kaže NE. Za Rajnera Venda to je možda i jedina velika greška kancelarkine politike u slučaju Grčke.

„Ponekad se u Nemačkoj emocije pokazuje na pogrešnom mestu“, kaže Vend. On smatra da bi šanse za konačni dogovor porasle kada bi se Grcima u izgled stavilo i rezanje dugova. I to bi mogao biti most između trezveno-birokratske strategije Angele Merkel i temperamentne alternative premijera Ciprasa.