Bezbedniji letovi, nervozniji putnici

Flašu tek otvorene vode putnik poslušno baca u žutu kantu na kojoj piše „Ostavljanje imovine“.

„Sada je to specijalna deponija za bacanje imovine.“

Izruguje se bračni par koji putuje sa aerodroma u Frankfurtu i poznaje nova pravila Evropske unije o ručnom prtljagu.

“Medjutim, ja moram nešto da pijem i moja žena je mislila dobro, malo predobro, kao što vidite. Ja znam za pravila i da ne bi lupao glavu jednostavno ništa ne nosim sa sobom.“

Većina putnika slično razmišlja. Na pitanje da li sa sobom u prtljagu nose kreme ili tekućinu odrečno vrte glavom. Ili ne nose ništa ili flašice do 100 mililitara pakuju u prozirne najlonske kesice.

„To je suviše labavo.“

„Meni bi bilo draže da se uopšte ne unosi tekućina.“

„To užasno nervira, apsolutna glupost. Jedan oće da vidi moj kaiš, drugi ne, neko gleda moje djonove, to sve nema smisla.“

Predstavnik frankfurtskog aerodroma Volfgang Švalm kaže da najmanji problem predstavalja dodatnih dve - tri tone otpadaka dnevno, više ih brine nerviranje putnika.

„Neko kupi skupo vino ili konjak kao poklon ili veću flašicu parfema.“

Medjutim, sve što putnici zbog novih pravila ne smeju da u ručnom prtljagu unose u avion služi u humanitarnhe svrhe.

Sveštenica Ulrike Johans kaže:

„Oduzimaju se tako frankfurtske kobasice jer se nalaze u tegli sa vodom, ili konzerve ribe, paštete za mazanje ili nutela, sve to spada pod tekućinu.“

Humanitarna organizacija Dijakonišes Verks dva puta sedmično odvozi odbačenu hranu:

„Sve to najpre odlazi u magacin i onda se deli na ženske sigurne kuće i domove za beskućnike. Ljudi se raduju mada im je jasno da im sve to nije baš dobrovoljno poklonjeno i više im prija da misle da je neko bio spreman da svoj provijant podeli sa njima."