Bez rešenja za Grčku - dokle?

Sastanak ministara evrozone prekinut je posle više od 11 sati pregovora da bi se omogućilo da se "odvijaju tehnički radovi u vezi nekih elemenata paketa pomoći", navodi se u saopštenju. U saopštenju se ističe da je vođena duga diskusija i da je načinjen napredak time što je označen niz verodostojnih inicijativa koje "treba znatno da poboljšaju održivost duga".

Spasiocima Grčke je ponestalo finansijske kreativnosti, piše nadregionalni Di velt, o sednici ministara finansija EU koja je trajala 12 sati – bez rezultata. Odluka je odložena – još jednom. Izjava evrogrupe, piše ovaj list, jasno pokazuje da sloge – nema. „Pisani dokumenti su delikatne prirode. Nagoveštavaju razlike u mišljenjima, ali bez detaljnih obrazloženja. Treba da šire optimizam, ali onaj ko ih piše ipak ne želi da ispadne trapav ukoliko se pokaže da nema saglasnosti. Dokumenti treba da služe kao dokaz da je evrogrupa sposobna da dela, pri čemu je ona daleko od delanja kada se radi o Grčkoj. Zaključak: Grčka mora da čeka na pomoć jer se darodavci još uvek spore oko prave strategije.“

„Gotovo 12 sati su ministri finansija sedeli u Briselu da bi se dogovorili oko spasavanja Grčke. Sa obećanjem da će sledećeg ponedeljka uzeti drugi zalet, razišli su se u mišljenjima. U izjavi Žan-Kloda Junkera, šefa evrogrupe, to zvuči ovako. Tokom noći je postignut napredak kada je reč o jedinstvenom paketu i kredibilnim incijativama. One bi trebalo da daju supstancijalni doprinos sposobnosti Grčke da vraća dugove. Ali, pre konačne odluke, potrebno je još tehničkih radova. To je jezički vrlo kreativno, ali pokazuje da je ministarskom krugu kreativnosti – ponestalo. Sve i ako je dogovor propao zbog detalja, detalji ukazuju na temeljne razlike: zemlje evrozone uporne su u nameri da nekako savladaju višak troškova saniranja grčkog državnog budžeta.“

„Evrozona se ne usuđuje da pribegne velikom rešenju koje predlaže Međunarodni monetarni fond: da jedan deo grčkog duga otpiše. Sa Junkerom i (nemačkim ministrom finansija) Šojbleom dva najmoćnija čoveka u ovom krugu su striktno protiv otpisa dugova. Osim Grčke, niko se o tome nije ofanzivno izjasnio. Odbijanje da se to učini ima dobar razlog: onaj ko dovoljno sporo napreduje, dobija fini tretman. Osim toga, pred nove izbore, nemačka vlada ne želi da razmišlja o otpisu duga Grčkoj, kao što i inače ne želi da donosi nikakve odluke koje se negativno odražavaju na budžet. Javnost bolje može da svari istinu ako joj se servira na parče.

Sarbriker cajtung (Sarbriken) smatra da „Nemačka vlada pokušava da dobije na vremenu. (Kancelarka Angela)Merkel to uvija u oblande od reči o tome kako je komplikovana ravnoteža između pritiska na Atinu da izvrši reforme i same pomoći. Ali, odavno je jasno da Grčka pod pritiskom mera štednje ne može da dobije dovoljno vazduha da bi mogla da ozdravi. Spasioci Grčke konačno moraju da priznaju: kao što je bivša Zapadna Nemačka sa novim saveznim pokrajinama (nakon ujedinjenja) formirala transfernu uniju, tako to mora da učini i Evropa sa Grčkom. Eventualno i sa Portugalijom. Te dve zemlje moraju da se nahrane novcem, pa i onim nemačkih poreskih obveznika. Ili da napuste evrozonu – što bi imalo nesagledive posledice za svaku, pa i nemačku, privredu.“

Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurt, nadregionalni): „Mogao bi doći dan kada bi ova ili sledeća nemačka vlada morala da prizna da dužnička kriza ne može više da se obuzdava samo garantijama, indirektnim transferima novca i zaobilaznim finansiranjem. Neće biti dovoljno da se tog dana samo ponavlja da je odluka da se ne dozvoli pad Grčke bila političke prirode. Ako dotle većina Evropljana ne bude ubeđena da je to bila dobra odluka, neće više biti ni većine za nastavak takve politike spasavanja. To u Nemačkoj ne bi osetili samo Demohrišćani i Liberali, već i Socijaldemokrate. Iako je u opoziciji, SPD je do sada uvek glasala za pakete spasa…“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković