Bez „popusta na reforme“ za Atinu

Povodom sastanka grčkog premijera Antonisa Samarasa sa kancelarkom Angelom Merkel, predstavnici nemačke vlade proteklih dana su ponavljali ono što se podrazumeva: oni će razgovarati o ekonomskoj situaciji u Grčkoj, a Antonis Samaras će objasniti šta bi prema njegovom mišljenju dalje trebalo raditi u Grčkoj, ali o tome neće biti bilateralnih pregovora. Grčki partneri su poverioci Trojke: Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond (MMF).

Samaras traži političku podršku

Sledeće sedmice u Atini se očekuje dolazak Trojke. U okviru trenutnog, drugog kreditnog programa, Trojka bi sa grčkom vladom trebalo da razmotri dalje skraćenja socijalnih davanja i veću liberalizaciju radnog tržišta. Nimalo lak zadatak, s obzirom da su ministri finansija evrozone na nedavno održanom sastanku objasnili da Grčka mora u potpunosti da sprovede paket reformi, koji je vezan za kredite. Moglo bi da se pretpostavi da će grčka vlada, kao i ranije, nastojati da odgovarajuće zakone najpre usvoji parlament. O tome će Samaras informisati kancelarku.

Mnogo važnija su, međutim, pitanja finansiranja i dugova. Na koji način će Grčka pokriti finansijske nedostatke u državnom budžetu za 2015. godinu? Vlada odbija novi, treći Trojkin paket kredita. Iako bi kamate za taj kredit bile upola povoljnije, vlada finansijske potrebe nastoji da reši izdavanjem državnih obveznica. Razlog: kredit EU i MMF bio bi vezan uz reforme i mere štednje, a krediti na finansijskim tržištima ne. Ali, da bi pronašla kupce za svoje obveznice, Grčka mora da ima povrati verodostojnost. Ali koliko verodostojnosti može da ima zemlja sa gomilom dugova, koji ove godine za 177 procenata premašuju njen ekonomski učinak?

Važan kriterijum za kredibilitet je zaključna ocena Trojke o drugom paketu kredita. Što pozitivnija ona ispadne, to su veće šanse grčke vlade da na međunarodnom finansijskom tržištu pribavi novac. Upravo se tu u igru uljučuje nemačka kancelarka, jer ocena Trojke uvek zavisi od političkih odluka. U skladu sa tim, Samaras će tražiti podršku Merkelove, kako bi završni izveštaj bio što pozitivniji. Samaras zato nastoji da dobije podršku kancelarke za smanjenje kamata, kao i produženje roka za isplatu već dobijenih kredita. Smanjenje duga, toga je Samaras svestan, kreditori neće dozvoliti. Kancelarka Merkel pre bi mogla da pristane na davanje olakšica u isplati kredita, nego na olakšice u sprovođenju reformi.

Duh levičarske vlade kao sredstvo pritiska

Od kako je, pre dve godine, vlada Samarasa krenula putem reformi, nemačka kancelarka hvali napore Grčke. Na koferenciji za novinare, u ponedeljak, u Berlinu, portparol nemačke vlade Štefan Zajbert, u kancelarkino ime je izneo pohvale na račun vlade Samarasa. Ipak u Berlinu postoji bojazan, da bi po završetku nadzora Trojke, krajem godine, volja za reformama u Grčkoj mogla da popusti čime bi dosadašnju napori mogli da se postanu uzaludni.

Grčki mediji javljaju i da bi Samaras u Berlinu mogao da otvori još jednu temu, naime mogućnost održavanja novih izbora, posle kojih bi mogla da bude formirana levičarska vlada. Izbori bi mogli da budu raspisani, ukoliko parlament početkom sledeće godine ne uspe da izabere novog predsednika države. Najbolje šanse za pobedu na prevremenim izborima ima levičarka stranka Siriza. Prema anketama, ona bi osvojila četiri odsto više glasova od konzervativaca. Iako se Siriza jasno izjasnila za ostanak Grčke u evrozoni, pitanje je da li je Merkelova spremna Grčkoj da obezbedi „reformski popust“ za jedan takav zaokret.