Bespomoćnost i beznađe u Bugarskoj | Evropa | DW | 05.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Bespomoćnost i beznađe u Bugarskoj

Nakon što je u poslednje dve godine zbog uličnih protesta bugarska vlada dva puta morala da daje ostavku, uoči izbora, koji će se održati 5. oktobra, nazire se pobeda partije desnog centra GERB.

Bugarska je tužni EU-šampion u više disciplina: to je najsiromašnija zemlja EU, sa najnižim bruto domaćim proizvodom, zemlja sa široko rasprostranjenom korupcijom, i – prema rezultatima Galup-istraživanja – zemlja sa najnesrećnijim stanovništvom. Za sada nema naznaka da će situacija uskoro da se poboljša, smatra ekonomista Georgi Angelov. „Politička kriza traje već skoro dve godine i još uvek nije prevaziđena. Ona se negativno odražava na privredu i investicije.“ Rusko-ukrajinska kriza, poplave, rastući budžetski deficit, kao i destabilizacija banaka, stanje čine dodatno teškim. „Izazov je veoma velik za buduću vladu”, kaže Angelov.

Teška polazna pozicija

Bugarska je do 90 odsto zavisna od ruskog gasa. U pozadini rusko-ukrajinskog sukoba mnogi Bugari se pribojavaju hladne zime, a možda i novih uličnih protesta. Poslednje ankete pokazuju da 70 procenata građana pesimistički gleda na dolazak nove vlade, kao i da više od polovine Bugara ne očekuje da će biti pozitivnih promena. Skeptičan je i ekonomski stručnjak Krasen Stančev: „Pre očekujem pogoršanje ekonomske i fiskalne politike, jer u predizbornoj kampanji mogu da se čuju mnoga populistička obećanja.“

Više optimizma pokazuje politolog Georgi Ganev. Prema njegovom mišljenju termin „promene“ doduše je suvišan, ali „ukoliko posle izbora dobijemo jednu stabilnu vladu sa jasno definisanim prioritetima, to bi moglo da vodi ka smirivanju trenutno veoma turbulentne poslovne klime.“

Populizam u izbornom programu

Međutim, kakva će se politika posle izbora realizovati, slabo je vidljivo u izbornim stranačkim programima. Politolog Daniel Smilov smatra da su strančki programi u Bugarskoj samo izborno oruđe, koje ni jedan političar ne uzima ozbiljno i koje ni jedan glasač ne čita. „Istovremeno se pre svega nacional-populistički kandidati utrkuju sa svojim predlozima punim fantazije o nacionalizaciji energetike ili sprovođenju hitnih mera za obezbeđivanje dva miliona radnih mesta“, kaže Smilov.

Jeftinija struja, bolja poreska politika i povoljnije cene medicinskih usluga – to su omiljene teme populista. Za njih međutim nema mnogo manevarskog prostora, upozoravaju stručnjaci. Jer cene električne energije su u Bugarskoj već sada najniže u EU, a porez na dobit od 10 procenata teško da je moguće smanjiti. Preraspodela poreskog opterećenja uništila bi privredu. U zdravstvu hara korupcija i nedostaje novca, zbog čega masa siromašnih pacijenata ispašta.

Korupcija nagriza društvo

Pravni stručnjak Tihomir Bezlov ističe najveći nivo primanja mita od strane državnih službenika, od 2000 godine. Njegov kolega Todor Jalamov smatra da se stopa korupcije u javnom sektoru od 2009. godine udvostručila. Oligarhijske strukture koje dominiraju u zemlji, potpuno su uništile poverenje građana u državne institucije“, ističe Jalamov.

I profesor političkih nauka Evgenij Dainov u korupciji vidi veliku opasnost za državu: „Jedino rešenje je da se državne institucije, koje su trenutno nalaze u zarobljeništvu ličnih interesa, ponovo izgrade. Bugarska mora da odgovori na sudbonosno pitanje: da li ostaje na putu oligarhijskog društva po ruskom modelu ili će se evropski razvijati?“ Ali, Dainov je ipak optimističan, „jer masovne demonstracije protiv oligarhije već su imale efekata u prošlosti.“

Pritom, problem nije samo „sitna korupcija“ u javnim službama. O zaista mnogo novca radilo se u raspodeli finansijskih sredstava koje je Bugarska dobijala od EU, na konkursima za velike državne ugovore, kao i za dva velika projekta u energetskom sektoru, čija je realizacija posle dugotrajnog navlačenja zaustavljena: izgradnja gasovoda Južni tok, kao i izgradnja nuklearke na Dunavu. Tu su već bile otkrivene afere sa korupcijom. Poznavaoci prilika kažu da je to samo bio vrh korupcionaškog ledenog brega.

Pravni sistem i borba protiv korupcije

Još jedan veliki problem je kriminal. Nakon pristupanja Bugarske EU 2007. godine, stopa kriminala je polako počela da se smanjuje. Todor Jalamov to objašnjava preorijentacijom organizovanog kriminala i mnogih sitnih kriminalaca delimično u pravcu Zapada. Poslednjih godina, zbog krize i efikasnije borbe protiv kriminala u zemljama EU, beleži se obrnuti trend, objašnjva Jalamov. Razlog za to je zastoj u reformi sudstva i policije: „Bugarska je vodeća kada je reč o broju policajaca u odnosu na ukupan broj stanovnika, međutim policija jedva da može da se vidi na ulici. Na taj način administrativni aparat je naduvan do krajnjih granica.“ Dugo vremena kontrolni mehanizmi EU vršili su pritiske na bugarsku vladu, kako bi preduzela barem neke korake u reformi pravosuđa, ali oni nisu dali rezultata, kaže Jalamov: “Posle pristupanja EU značaj kontrolnih mehanizama je opao. Bugarski političari su naime uvideli da kritike iz Brisela praktično nemaju efekata. Tu i tamo se zaustavi neki novac od EU, ali ne više od toga.“

Samo EU može da pomogne

Osećaj bespomoćnosti karakteriše izborno raspoloženje u Bugarskoj. Slaba je nada da bi neka nova i stabilna vlada mogla da reši tako velike zadatke. „Mnogi se nadaju da će ekononija u EU ponovo da se pokrene i sa sobom povuče i Bugarsku. I ni jedan političar se ne trudi da pronađe neka svoja rešenja“, zaključuje Georgi Angelov.

Prema poslednjim anketama sigurnu pobedu na izborima odneće stranka desnog centra GERB, bivšeg premijera Bosrisa Borisova. Za očekivati je i koaliciona vlada sa malim desničarko-liberalnim Reformskim blokom. Bivše vladajuće stranke Bugarska socijalistička stranka (BSP) i Stranka turske manjine (DPS) verovatno će se naći u opoziciji.

Reklama