Besplatni pregledi na rak kože u celoj BiH

Najpre se na nozi Mire Marlo, sarajevske penzionerke, profesorke geografije, pojavila crna tačka, a nedugo zatim i druga. Iako je sumnjala da je reč o mogućoj opasnosti po zdravlje, Mira se nije obratila dermatologu. Tek kada se, nakon dve godine, na istom mestu pojavila izraslina u obliku bradavice, Mira Marlo je posetila lekara. Dijagnostifikovan joj je maligni melanom, najopasniji karcinom u humanoj patologiji i tada je počela njena životna drama. U maju 2010. godine izvršena je prva operacija, ali se nakon šest meseci na istom mestu pojavio crni mladež. Usledila je nova hirurška intervencija, pa hemoterapija, a potom i još nekoliko operacija.

„Ako primetite nešto sumnjivo na koži, morate da skupite hrabrost da odete kod lekara. Ja je nisam imala. To je vrlo bitno. Ja da sam samo dve godine ranije operisala maligni melanom, sa tom bolešću bih završila u roku od mesec dana. A ja sada nikako nisam sigurna da li sam izlečena ili nisam, jer je ova bolest jako otporna i ne daj Bože da se proširi negde unutar organizma“, priča u razgovoru za Dojče vele Mira Marlo.

Vidiš ga – zaustavi ga!

Rak kože je izuzetno opasna bolest, koja se u poslednjih 20 godina utrostručila, ističu dermatolozi. Sreća je što se taj karcinom najlakše otkriva, jer ga je moguće videti. Ako se melanom otkrije u ranoj fazi, onda je on 100 odsto izlečiv, naglašavaju lekari i apeluju na stanovništvo da obavlja redovne dermatološke preglede. Svi građani Bosne i Hercegovine, koji to do sada nisu uradili, imaju priliku da se od 22. do 26. aprila, bez najave, bez zdravstvene knjižice i osiguranja, besplatno pregledaju u 28 zdravstvenih ustanova na celoj teritoriji te zemlje. Reč je o brzom skriningu melanoma, koji traje svega nekoliko minuta. Svi pacijenti, kod kojih se otkrije melanom, biće besplatno operisani u toku trajanja kampanje.

„Iako lekari u celom svetu intenzivno rade na terapiji za karcinom kože, do danas nisu uspeli da ustanove terapiju koja može da dovede do izlečenja. Otkrivanjem u ranoj fazi je 100 odsto spasen jedan ljudski život. Ali, ako pacijent dođe u zakasnjeloj fazi sa metastazama, jer je melanom najmaligniji karcinom u humanoj patologiji, tada je već kasno. On se tako brzo širi da je za preživljavanje pacijenta ostalo svega šest do devet meseci. Sama imuno terapija košta 50.000 konvertibilnih maraka i nju plaća sam pacijent. Međutim, pacijent tada prolazi kroz izuzetno teške psihičke procese u životu, jer ta bolest nosi jako puno drugih posledica i na kraju je opet ishod letalan“, kaže dr Hana Helpikangas, dermatolog na Kliničkom centru Univerziteta u Sarajevu.

U toku prošlogodišnje kampanje povodom Svetskog dana borbe protiv melanoma, dodaje Helpikangas, obavljena su 1.233 pregleda. Kod 16 pacijenata su otkriveni melanomi. Svi oni su operisani i njihovi životi su tako spaseni. Tu priliku treba iskoristiti i zbog toga što se na ovakve preglede u Federaciji BiH čeka mesecima.

Samo dva odsto građana redovno koristi kreme za sunčanje

Štetnom uticaju ultra violetnog zračenja Sunca, izloženi su svi stanovnici. Posebno je ugroženo zdravlje dece jer je svaka opekotina od sunca u detinjstvu potencijalno žarište raka kože.

„Svaka opekotina u detinjstvu predstavlja dvostruko veći rizik za nastanak melanoma u kasnijem životu. To je kumulativni efekat kože, koja se pamti od ranog detinjstva. Pojavu malignog melanoma imamo i kod dece. Ja sam nedavno imala pacijentkinju od svega šest godina, koja je operisala melanom“, kaže dr Hana Helpikangas.

Najugroženiji su oni koji su u sklopu svojih redovnih aktivnosti tokom celog dana izloženi štetnom sunčevom zračenju, kao što su poljoprivrednici i građevinski radnici.

„Oni moraju da imaju adekvatnu zaštitnu odeću, kao što su bele pamučne majice dugih rukava, šeširi, kačketi i svi izloženi delovi tela moraju biti namazani visokim zaštitnim faktorom“, upozorava dr Dragana Starović, voditeljka kampanje „Euromelanoma za Republiku Srpsku.

Izlaganje suncu nikako se ne preporučuje od 10 do 16 sati u letnjem periodu. Zaštitni faktori se moraju naneti na kožu pola sata pre izlaganja ultra violetnom zračenju, pa čak i pre i posle kupanja. Ne treba zaboraviti ni da je rizik veliki i u zimskom periodu, jer se oko 80 odsto sunčevih zraka odbija od snega, savetuju dermatolozi. Prema podacima ankete, sprovedene u toku prošlogodišnje kampanje Euromelanoma, samo 2 odsto građana u BiH redovno i propisno koristi zaštitne kreme, dok 45 procenata stanovništva nikako ne upotrebljava te preparate.

BiH bez statistike i nacionalnog instituta

Statistika o broju obolelih od karcinoma kože u BiH je manjkava i ne može se utvrditi tačan broj obolelih. Može se samo konstatovati da se broj pacijenata znatno povećava. Prema podacima, koji nisu potpuni, prošle godine je u BiH registrovano 106 obolelih i 50 umrlih od raka kože. Ovogodišnja kampanja u borbi protiv te bolesti je veliki iskorak za zdravstvo u BiH i pravi put ka stvaranju adekvatne i tačne evidencije o prisustvu te opasne bolesti, ali i širenju svesti kod građana, naglašava Dragana Starović.

„Naši naredni koraci su da radimo na zajedničkom registru malignih neoplazmi kože, kao i da osnujemo nacionalni institut za istraživanje raka kože, jer svaka zemlja u svetu ima svoj institut. Na taj način ćemo pomoći i pacijentima, ali i biti mnogo efikasniji u borbi protiv te opasne bolesti“, zaključuje Hana Helpikangas, na čiju inicijativu se kampanja Euromelanoma proširila na celu teritoriju Bosne i Hercegovine.

Autor: Faruk Šabanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković