Berlin opet pritiska Zagreb zbog Srbije? | Evropa | DW | 16.12.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Diplomatija

Berlin opet pritiska Zagreb zbog Srbije?

Nemačka će nastaviti da jasno zastupa stav da bilateralne teme ne treba rešavati blokadama pristupnih pregovora, piše u internoj depeši Ministarstva spoljnih poslova u koju DW ima uvid. Šta to zapravo znači?

Hrvatska nije bila usamljena u blokadi srpskih pregovora sa Briselom, pošto pred međuvladinu konferenciju u utorak (13.12.) do samog kraja nije pribavljena ni saglasnost Bugarske za otvaranje poglavlja 26 koje se tiče obrazovanja i kulture. To proizilazi iz protokola sastanaka Radne grupe za proširenje EU, u kojoj predstavnike imaju svaka članica i Evropska komisija.

Protokoli u koje DW ima uvid pokazuju da je Hrvatska – nakon niza prigovora, dodatnih objašnjenja i novih zamerki – dan pred termin za otvaranje poglavlja, Srbiji prebacila i to što nema Strategiju kulturne politike. Nacrt te strategije u Beogradu je najavljen za iduću godinu, no Evropska komisija smatra da strategija prevazilazi obaveze prema EU, to jest da je to isključivo stvar Srbije.

Iako je i Bugarska blokirala poglavlje, nema dileme da je glavni kočničar ponovo bio Zagreb. U internoj depeši nemačkog Ministarstva spoljnih poslova nakon otvaranja poglavlja 5 i 25, ocenjeno je da je upravo hrvatska blokada bila neprelazna prepreka za poglavlje 26:

„Slovačka kao predsedavajuća, Evropska komisija i Evropska diplomatska služba su se svo vreme na najvišem nivou zalagale da omoguće otvaranje poglavlja 26 još u ovom polugođu. Pri tome je razmatrano odlaganje pristupne konferencije ili organizovanje dodatne konferencije za poglavlje 26 u predbožićnoj nedelji. Iz bilateralnih razgovora je, međutim, proizašlo da ni predsedavajuća zemlja, ni Evropska diplomatska služba, ni Evropska komisija ne vide realnu mogućnost da se hrvatska saglasnost pribavi još u ovoj godini“, stoji u toj poverljivoj depeši.

Nezadovoljstvo u Berlinu

U istom dopisu se ponavlja da Nemačka i nadalje mora da pokazuje „jasan stav“ da se pristupni proces zasniva na unapred zadatim kriterijumima i da u njega ne smeju biti umetana pitanja koja nemaju veze sa materijom, niti bilateralna pitanja. Berlin bi, piše, za takve principe trebalo da se zalaže u Evropskom savetu i u bilateralnim kontaktima.

Ova runda, doduše, nije završena kako su se u Nemačkoj nadali. Premijerna poseta novog šefa hrvatske vlade Andreja Plenkovića kancelarki Angeli Merkel u ponedeljak (naslovna fotografija) prerasla je u velike i lepe reči o saradnji dve zemlje, sve dok neko od novinara nije postavio pitanje o Srbiji. Dok je Plenković rekao da pristupne pregovore Srbije vidi kao „prigodu“ da se zatvore otvorena pitanja iz „vremena velikosrpske Miloševićeve agresije na Hrvatsku“, Merkelova je ponovila da bilateralna pitanja treba rešavati bilateralno.

Gunther Krichbaum Bundestag

Gunter Krihbaum

Sve deluje kao deža vi iz prve polovine ove godine, kada je Hrvatska na sličan način blokirala poglavlja 23 i 24. U aprilu se predsednik Odbora za evropske poslove nemačkog Bundestaga Gunter Krihbaum u intervjuu za DW usprotivio „zloupotrebi" EU za rešavanje bilateralnih sporova sa Srbijom. „Podsećam da je Hrvatska bila u sličnoj situaciji u odnosu na Sloveniju kada je sporan bio protok granice u Piranskom zalivu. I tada smo uticali na Sloveniju da odustane od blokade“, rekao je tada Krihbaum.

On je podsetio kako funkcioniše EU i šta čeka Zagreb ukoliko ne popusti: „I Hrvatskoj treba Evropska unija i trebaju joj partneri iz EU, i Hrvatska će imati ciljeve koje želi da ostvari. Inače će Hrvatska brzo uvideti da se ni njenim idejama i projektima neće izlaziti u susret. Jer u Evropskoj uniji važi pravilo da se uzima i daje.“

Kako je nakon toga DW saznao u Berlinu, hrvatskom blokadom nezadovoljne su sve nemačke parlamentarne partije, dakle, osim vladajuće koalicije demohrišćana i socijaldemokrata, i Levica i Zeleni. Čak je tadašnji ministar spoljnih poslova Miro Kovač pozvan u Berlin da odboru Bundestaga pojasni razloge blokade srpskih pregovora. Hrvatska je na posletku popustila i poglavlja su otvorena u julu.

Popuštanje?

Istini za volju, ni daleko moćnije članice Evropske unije od Hrvatske ne mere srpski napredak ka EU isključivo prema ostvarenim tehničkim uslovima. Upravo se Nemačka zalaže za povezivanje napretka u dijalogu sa Kosovom sa svim poglavljima – tako je, kako smo pisali prošle sedmice, Berlin dao zeleno svetlo za otvaranje novih poglavlja samo jer je Srbija uputila Međunarodnoj uiji za telekomunkacije pismo kojim pristaje na pozivni broj za Kosovo. Napredak dijaloga Beograda i Prištine je „odlučujuć za otvaranje novih poglavlja“, rekao je otvoreno u intervjuu za DW i demohrišćanin Dejvid Mekalister, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.

No nije tajna da su neke članice EU jednakije od drugih, i to je uglavnom direktno srazmerno sumi novca koju uplaćuju u briselsku kasu. Hrvatska je tu pri dnu pa se, po svemu sudeći, s njenom blokadom može očekivati sličan razvoj kao prošli put. Malo zatezanja, novinski stupci puni „hladnog rata“ Zagreba i Beograda, a zatim će i vlada Andreja Plenkovića popustiti baš kao i prethodna.

DW.COM