Berlin - Kijev - Moskva

Pre tačno devet godina, krajem novembra 2004. Gerhard Šreder, tada kancelar, telefonom je pozvao ruskog predsednika Putina – zbog Ukrajine. Bilo je to vreme „narandžaste revolucije“, stotine hilajda ljudi je izašlo na ulice Ukrajine iz protesta zbog lažiranih izbora. „Dozvolite nam da pomognemo kako situacija ne bi izmakla kontroli. Treba nam demokratska, mirna Ukrajina“, rekao je Šreder.

Rusija je tada stala na stranu Janukoviča, koji je lažirao izbore. Putin mu je čestitao. Ipak, na kraju se Rusije više nije mešala, protesti su protekli mirno, izbori ponovljeni, opozicija pobedila. Janukovič je postao predsednik - ali, šest godina kasnije, 2010. godine.

Rusija je izazvala krizu

Ovaj put, kancelarka Angela Merkel, još nije posegnula za telefonom da pozove Putina, porazgovara o aktuelnoj situaciji u Ukrajini. A mogla bi, jer situacija je napeta kao 2004. Ovaj put stotine hiljada demonstriraju za približavanje Evropskoj uniji. Kriza je, između ostalog izazvana piritskom Rusije na Ukrajinu, koja joj je zapretila trgovinskim sankcijama ukoliko potpiše SSP sa EU.

Ima u Ukrajini onih koji bi voleli kada se Nemačka našla u ulozi dvostrukog posrednika; između Janukoviča i opozicije, kao bi se sprečilo krvoproliće, a i između Janukoviča i Putina, kako Rusija ne bi vršila preveliki pritisak na Ukrajinu zbog približavanja EU.

Jens Paulus iz fondacije „Konrad Adenauer“, bliske Hrišćansko-demokratskoj uniji Angele Merkel, kaže da bi takva posrednička uloga bila teška i da Nemačka ne bi trebalo da se upusti u tako nešto. S druge strane, kaže Paulus, „Nemačka bolje poznaje Rusiju od drugih članica EU“ i mogla bi, prilikom razgovora o približavanju Ukrajine EU, da rastumači ruske interese u regionu.

I Sabine Fišer, iz berlinske fondacije „Nauka i politika“ je skeptična i smatra da bi Nemačka kao i druge članice EU trebalo da utiču da se izbegne nasilje između demonstranata i snaga bezbednosti u Ukrajini. To je, kaže, dovoljno posredovanja.

Moskva krtikuje, Berlin ide korak dalje

Prošle sedmice ministar spoljnih poslova Nemačke Gido Vestervele bio je u Kijevu povodom sastanka OEBS-a. On je iskoristio priliku da obiđe demonstrante na Majdanu i sastane se vođama opozicije, ali predstavnicima vlasti. Međutim, to je u Moskvi izazvalo ogorčenje.

Premijer Dmitrij Medvedev i ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov prebacili su Vesterveleu mešanje u unutrašnje stvari Ukrajine.

Ministarstvo u Berlinu odbacilo je kritiku iz Moskve. I ne samo to, čini se da je Berlin spreman da ide i korak dalje: sudeći po izveštajima medija, sredinom meseca, za vreme samita EU u Briselu, Angela Merkel planira da se sastane sa Vitalijem Kličkom, jednim od vođa opozicije u Ukrajini, i tako mu demonstrativno pruži podršku. To sigurno neće oduševiti Rusiju.Ima medija u Nemačkoj, kao što je na primer Frankfurter alegmejane cajtung, koji smatraju da Ukrajina postaje „teret za rusko-nemačke odnose“. Ruski stručnjaci se s tim ne slažu. Vestervele odlazi sa funkcije ministra spoljnih poslova i njegovoj poseti ne treba dati preteranu težinu, izjavio je za Dojče vele Vladislav Belov, šef odeljenja za Nemačku u ruskoj Akademiji nauka.

„Merkel je rekla da Nemačka i Rusija svoju buduću saradnju ne bi trebalo da vide crno-belo“, kaže Belov. Merkel je dala ideju da se debata o Ukrajini skrene sa linije ili-ili (EU ili Rusija) i takođe najavila da će o tome sa Putinom razgovarati na sledećem susretu, početkom 2014. Dakle, Belov smatra da Ukrajina uopšte ne opterećuje nemačko - ruske odnose.

Autro: Roman Gončarenko/ DR
Odg. urednica: Dijana Roščić