Berlin 21. veka i kriza identiteta

Na razmišljanje me je navela prijateljica, modna kreatorka koja sada živi u Hamburgu. Pre nekoliko godina napustila je Berlin, njen voljeni, rodni grad. Bez posebne najave preselila se u Hamburg. Jednostavno je otišla. Dok uživamo uz piće u baru na obali reke Elbe, konačno je pitam: "Iskreno, zašto si otišla?" "Postalo je naporno", reče ona uzdahnuvši. "Samo taj beskrajni, besmisleni lov na popularna mesta, nove andergraund klubove, predgrađa koja će uskoro postati in. Bilo mi je dosta besmisla. Ali, najviše sam se umorila od novih cool Berlinjana koji su me ubeđivali da moja verzija Berlina nije više cool". Cool je, naravno, sinonim za Berlin - u dobru i zlu. Baš ta cool primamljivost Berlina namamila je mnoge vagabunde, očaravajući ih svojim paralelnim univerzumom, naizgled daleko od svih briga koje pritiskaju njihove svetove - stvarne ili ne. Grad i nije bio naročito poznat u svojoj 800 godina dugoj istoriji, ni toliko popularan, osim u poslednjih nekoliko decenija.

Velika očekivanja od Berlina

Nedavno sam morao da se prisetim svoje prijateljice i njene tužaljke o Berlinu. Povod je bio muzički festival u neposrednoj blizini grada. Upustio sam se u razgovor s jednim genijalnim kanadskim mladićem, Majkom, koji je u Berlinu tada boravio već nekoliko meseci i koji se nadao da će tu započeti muzičku karijeru.On je delio stan s još nekoliko osoba u trenutno popularnom delu grada Nojkelnu. Pitao me je za nekoliko saveta. Dogovorili smo da se nađemo. Na komadiću papira sam napisao svoje ime i adresu. "Prenclauer berg?", upitao je preneraženo, kao da sam mu upravo rekao da sam pojeo komšijsku mačku. "Kako možeš tamo da živiš? Pa taj kraj je mrtav"!Prenclauer berg je simbolična borbena linija u modernoj borbi za Berlin. Kada je Zid srušen 1989. godine, to predgrađe je postalo epicentar novog Berlina. Hipici, pankeri, umetnici, čudaci, svi su se odjednom usmerili ka bivšoj liniji razgraničenja i naselili se u napuštenim zgradama, kidajući s njih nazive ulica, kako ih policija tadašnje Zapadne Nemačke ne bi mogla pronaći i kako bi baš tu, u nekom svom miru, uspostavili tajnu kontra-kulturu i sačuvali je od drugih.

U novije vreme, to berlinsko predgrađe je ubrzano obnovljeno, pa se za njega zainteresovala nova klasa, ona s debljim novčanikom. Nju je jednako zadivila istorija tog kraja, kao i mogućnost dalje obnove i iskorišćavanja stambenog potencijala, s obzirom da je većina zgrada iz 19. veka bila pošteđena savezničkih bombi u Drugom svetskom ratu. Povrh svega, ni "odmetnici" koji su se tu naselili nakon pada Berlinskog zida nisu mogli odoleti teškoj ruci prirode. Ostarili su. Zbog svega toga, ovo predgrađe je postalo zona u koju ne treba zalaziti, za sve novajlije u Berlinu.

Imaginarni zidovi

Nedavno sam anegdotu s Majkom ispričao svojoj komšinici, umetnici koja u istom stanu živi već 30 godina, samo nekoliko metara daleko od mesta gde ju je Zid delio od Zapada. Baš na tom mestu danas je manja farma koza i okupljalište dilera droge. "Čula sam to već toliko puta", kaže ona smejući se. "Isprva me je to ljutilo, koliko je sva ta priča bila besmislena. Promene je nemoguće zaustaviti. Ne možeš zalediti Berlin u 1990. To je mit, svi oni žive u mitu, pa mi je drago da Prenclauer berg više nije in. Sad možemo da radimo u miru".Prenclauer berg nije jedina žrtva ove vrtoglave trke za relevantnost, u očima onih hirovitog ukusa i trend-setera. Dovoljno je osluhnuti u bilo kojem gradskom baru i čuti nekoga kako samouvereno govori: "Nisi čuo? Nojkeln je prošlost... Bizdorf je sada in". Ovakav trend je i smešan i zabrinjavajući. Ovakva frenetična hirovitost u Berlinu nije vezana samo za pitanje određenog dela grada, već je i duboko psihološka. Bez obzira gde se nalaziš, uvek postoji popularnije mesto na kojem bi trebalo biti. Berlin pati od sindroma: strah od propuštanja nečega. Jednom kada zakoračite u taj začarani krug, ostaje vam malo izbora, osim da se držite dok vas ne svlada osećaj iscrpljenosti ili mučnine.

Ova isprazna trka rezultat je pogrešne ideje da Berlin uvek mora biti jedinstven, grad jeftinijeg stanovanja i pića, slobodnijeg morala i hedonizma. Grad u kojem možeš ostvariti sve, čak i više od onoga što si mogao zamisliti i u najluđim snovima, a pored toga ćeš uspeti napisati i neko remek-delo. Sve je to lepo, ali sve ima svoj kraj.Dramatične promene u Berlinu 1989. koje su dovele do ponovnog ujedinjenja Nemačke su bez presedana. Skoro ništa nije bilo nemoguće, novi duh grada je bio bogat, a njegove zgrade napuštene i prirodno je da se desila decenija nesputane kreativnosti i istraživanja. Ali, ništa nije večno. Da, dramatični usponi i padovi naučili su nas da prigrlimo život obema rukama, ali i da se provlačimo po svaku cenu, jer jednog dana svega može nestati.

Berlin je bio inspiracija Dejvidu Bouviju za hit Heroes. Kad sam prvi put bio u Berlinu, zamolio sam prijatelja da mi pokaže neka mesta na kojima se Bouvi provodio. Prijatelj mi je rekao da sam zakasnio 30 godina. Ta istina me je zabolela. Sve je to, ipak, stalna evolucija Berlina, baš kao što i jedna izreka kaže: "Berlin nikada nije, on uvek postaje".