Beograd i njegovo blago u trezorima | Mozaik | DW | 13.06.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Beograd i njegovo blago u trezorima

U Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, u proteklih sedam godina, niko nije mogao da uživa u umetnosti. Zgrada muzeja je od 2007. prazna, jer mora da se renovira, a kako stvari stoje novca za to nema.

„Gledajući s Kalemegdana dole, na ušće Save i Dunava, u oči padaju šiljati krovovi jedne futurističke zgrade iz šezdestih, fasada od stakla i belog mermera. Iza ovog svemirskiog broda iz neke druge vremenske zone, uzdiže se linija horizonta novih beogradskih stambenih blokova. To je Muzej savremene umetnosti - MSU, u kojem je nekada bila smeštena kolekcija moderne umetnosti na jugoslovenskom prostoru od 1900.“, piše novinar Tagescajtunga iz Berlina u opširnom tekstu o kulturnoj politici Srbije i Beograda.

„Ali od 2007, zgrada je prazna. Zbog kašnjenja u renoviranju. "Već sedam godina u srpskoj prestonici nije bilo reprezentativne izložbe moderne umetnosti", kaže Vladislav Šćepanović, profesor umetnosti, koji je godinu dana direktor MSU, muzeja bez izložbenog prostora.“

Šćepanović i njegove kolege čekaju da se vrate na posao – dok se 8.034 umetničkih dela nalazi u podzemnom trezoru Narodne banke. "Cela jedna generacija nije imala priliku da vidi ovu umetnost", kaže kustos Dejan Sretenović.

Godine 2006, srpska vlada je potpisala nacionalni investicioni plan za Beograd, u kojem je pored obnove MSU takođe predviđena restauracija Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. MSU je trebalo da bude otvoren posle godinu dana..."

Bez političke podrške

Narodni muzej se godinama restaurira. Ova monumentalna zgrada na Trgu Republike je 10 godina zatvorena, 400.000 umetničkih predmeta, slike od Pikasa do Gogena, nisu dostupne publici. Razlog za odlaganje je nejasan, očigledno nedostaje politička volja.

Nema je čak i u novoj vladi bivšeg radikala Aleksandra Vučića. Zbog toga se Vladislav Šćepanović nalazi u klinču sa nadležnim Ministarstvom kulture. "Nemamo dobar odnos", kaže direktor muzeja. "Oni sprečavaju obnovu."

Zato nije iznenađujuće što Ministarstvo kulture u naredne tri godine želi da plati samo polovinu od potrebne sume (7 miliona evra) za završetak MSU - preostalih 3,5 miliona evra će ići drugim kućama. "Svi ovi ljudi su u politici 20 godina. Da su hteli, izgradnja bi bila završena pre pet godina", kaže Šćepanović. On strahuje da je zgrada možda posebno interesantna za investitore. Jer, reč je o vrlo poželjnom građevinskom zemljištu. Zbog toga MSU traži druge načine finansiranja, strane fondove, privatne donatore.

Ironija istorije

Ali, šta u međuvremenu radi muzej bez zgrade? Putuje, i koristi tuđi izložbeni prostor. Jedini prostor koji muzej ima na raspolaganju jeste salon u Pariskoj ulici i galerija "Petar Dobrović".

Jugostalgie

Kuća cveća

Ironijom istorije, nedavno se savremena umetnost našla baš u prostorijama Muzeja istorije Jugoslavije, u okviru kojeg se nalazi i grob osnivača države Josipa Broza Tita. Autobusi puni ljubitelja umetnosti dolazili su iz celog regiona oko 10.000 posetilaca do 18. maja. "Videli smo glad ljudi za savremenom umetnošću", kaže Sretenović, koji je bio jedan od kustosa izložbe.

Kustosi su hronološki predstavili regionalnu modernu - impresionizam, pleinairizam, ekspresionizam, postkubizam sve do segmenata avangarde, konstruktivizma i nadrealističkih slika. "Pijana lađa" (1927) Save Šumanovića je najpoznatija slika. Ironično je to što su se dela vratila u javnost baš na tom mestu, gde je sahranjena stara Jugoslavija, u kojoj je moderna umetnost doživela svoj procvat. Ovde leže koreni MSU: 1958. osnovana je galerija savremene umetnosti iz regiona. Prvi direktor muzeja, Miodrag B. Protić, godinama je u ime države putovao po svetu, kako bi se inspirisao po savremenim umetničkim galerijama. Zgrada je završena 1965. a od 1987. je spomenik kulture.

Titov budžet

Status Jugoslavije kao nesvrstane države, pokušaj življenja alternativnog državnog socijalizma, ispostavili su se kao izuzetno plodono tlo za proizvodnju kulture. Šezdesetih godina nastala je velika umetnička scena: avangardno pozorište, crni talas u filmu, alternativni rok i savremena likovna umetnosti. Politička elita je bila bliska sa avangardom, jugoslovenska umetnost je trebalo da nosi ideju jugoslovenske nacije. "Kulturnu politiku pod Titom karakteriše zagrljaj savremene umetnosti. Budžet je bio odgovarajuće veliki."

Ali, u međuvremenu se mnogo toga desilo: građanski rat, embargo i NATO bombardovanje. Političko i kulturno polje su potpuno preorani.

Anti-intelektualno raspoloženje

Belgrad Serbien Stadtansicht

Panorama beograda

Danas u Srbiji preovladava prilično antiintelektualno raspoloženje. Nova nacionalna elita, političari koji su došli na vlast posle 2000, u svom slepom distanciranju od Jugoslavije, odbacuju i njena dostignuća, traže nove nacionalne priče. To su deca građanskog rata, populisti, koji više puta menjaju stranku i stranu - kao premijer Vučić. Modernoj umetnosti u Srbiji nije lako: desnica je odbija, jer je jugoslovenska umetnost, konzervativci, jer je moderna.

"Nove političke elite nemaju potrebu za kulturom", kaže kustos Dejan Sretenović. A to malo levičara i liberala? Oni moraju da vode neke sasvim druge bitke.

Novinar Tagescajtunga piše da kustos Vladislav Šećepanović i njegovi saradnici rade i dalje, gostujući u tuđem prosturu i citira njegove reči: „Bez Muzeja savremene umetnosti, nismo u sadašnjosti".