Belgija: Azilanti dolaze da prezime

Broj potražilaca azila iz BiH u Belgiji u septembru (poslednje informacije belgijskog odeljenja za imigrante odnose se na period do 21. septembra) bio je 72, u avgustu je iznosio 81, dok je prethodnih meseci u proseku 30 građana BiH, ili onih koji se tako predstavljaju, zatražilo azil u Belgiji. Tim povodom, belgijsko diplomatsko predstavništvo u Sarajevu izdalo je saopštenje kojim se upozorava na „visok porast zahteva za azil u Belgiji podnetih od strane građana BiH, na prvom mestu iz Modriče, Odžaka, Gradačca i distrikta Brčko“.

 „Cifre jesu malo povećane, ali su i dalje vrlo niske“, kaže za Dojče vele Aleksandra Štiglmajer, direktorka programa Bela šengen lista u Evropskoj inicijativi za stabilnost (ESI): „ Da, 70 ili 80 zahteva za azil je duplo više u odnosu na pređašnjih 30, ali generalno govoreći ovo je i dalje mali broj. Belgija mesečno prima 2.000 zahteva za azil i nije mi jasno zašto su belgijske vlasti ovako reagovale“, kaže Štiglmajer.

Zahtev za azil kao odmor

Podaci Eurostata govore da se na teritoriji cele EU, do maja, broj potražilaca azila iz BiH smanjio u odnosu na prošlu godinu za 40 procenata. U 2010. ta cifra je iznosila 2105, dok je recimo iz Srbije, u godini za nama, u EU stiglo preko 17.000 zahteva za azil. U EIS kažu i da se u poslednje vreme većina potražilaca azila, koji tvrde da su građani BiH, pojavljuju bez dokumenta u Belgiji, tako da je lokalnim vlastima teško da dokažu odakle oni zapravo dolaze:

„Do sada su problem predstavljali građani Srbije i Makedonije. Sada potencijalni azilanti misle da je bolje da kažu da su iz neke druge zemlje, misleći da će im šanse tako biti veće“, kaže Štiglmajer.

Sa druge strane, zbog dužine obrade zahteva za azil, tokom kojih je potencijalnim azilantima obezbeđen smeštaj, hrana, lekarska nega i školovanje, lažni azilanti najčešće biraju Belgiju, Nemačku i Švedsku gde, u proseku, cela procedura može da traje i do godinu dana. A za većinu, uglavnom Roma, koji su najbrojniji među potražiocima azila sa Balkana, to predstavlja svojevrsan odmor od dnevne borbe za preživljavanje.

Razlikovati potražioce azila i ilegale imigrante

Povodom informacija koje se pojavile u medijima u BiH, o „40.000 lažnih imigranata“ ili „azilanata“, kako drugi mediji prenose, Aleksandra Šitiglamjer ukazuje na veliku razliku između potražilaca azila i ilegalnih imigranata:

„Potražioci azila su svi prijavljeni putem svojih zahteva, dok se najčešće ne zna koliko ima ilegalnih imigranata. Izvestan broj ih je uhvaćen. Možda sve ukupno dve do tri hiljade građana BiH su pronađeni da nelegalno borave na celoj teritoriji EU. Ali koliko ih ima u stvarnosti, koji nisu identifikovani, može biti i deset puta više, ali to niko ne zna.“

I dok u ESI kažu da imaju informacije da su u BiH već reagovali u vidu informisanja javnosti i pojačanih graničnih kontrola, oni pozivaju zemlje članice EU da skraćivanjem procedura i same utiču na smanjenje broja lažnih azilanata. Istovremeno, čeka se i na dalji razvoj situacije jer iskustvo prethodnih godina pokazuje da se broj potražilaca azila uglavnom povećava kako se približavaju zimski meseci, jer ima siromašnih ljudi koji par meseci procedure za obradu azila vide kao način da lakše prezime.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odg. urednik: Nemanja Rujević