Beba sa Balkana za 15.000 evra

Elektra Koutra želi da pomogne ženama koje se bore za svoje dete. Ta mlada pravnica čvrsto je uverena u to da kriminalne bande iskorišćavaju i ucenjuju žene koje se nalaze u nevolji, kako bi im oduzeli bebu i dete dalje prodali parovima koji nemaju dece.

Koutra se pred sudom bori za jednu Rumunku. Ona se žali da grčke vlasti ništa ne čine po pitanju borbe protiv trgovine bebama. Njena klijentkinja hoće natrag svoju bebu, ali stalno nailazi na ravnodušnost ili čak odbijanje.

Prijavu zbog prevare i ucenjivanja podnela je još u julu 2009. godina, a policija i danas govori da se slučaj još uvek istražuje. „Zatražila sam uvid u dokumenta kod nadležnih institucija i bolnice, ali čak ni grčki ombudsman ne može da dobije uvid u te spise. Ukratko rečeno, moramo da se borim i za najmanji korak“, kaže Elektra Koutra.

Prema navodima grčkih medija, cene za jednu bebu iz Bugarske ili Rumunije kreću se od 15.000 do 25.000 evra. Majke od toga dobijaju najviše 3.000 evra, ako se odobri „posao sklopi“. Ako se pokaje ili protivi, preti joj nasilje.

Državni službenici pomagači kriminalcima?

Trgovci ljudima mogu nesmetano da se bave tim kriminalnim radnjama jer imaju korumpirane pomagače u državnim institucijama, smatra Koutra. I Aleksandros Zavos, šef atenskog Instituta za migracionu politiku, sluti da ti kriminalci imaju svoje pomagače među državnim službenicima. Stranci su mu, kaže, govorili o tim slučajevima.

Zavos navodi da su na grčko-turskoj granici već uhapšeni mnogobrojni pomagači takvih švercera. Sumnja se da su i stanovnici obližnjih ostrva uključeni u mrežu pomagača, pa tako, na primer, švercerima dostavljaju informacije o policijskim kontrolama.

Evropsko pravosudno telo „Eurodžast“ (Eurojust) pokrenulo je borbu protiv grčko-bugarske trgovine ljudima. Pritom je ta institucija već zabeležila prve uspehe, navodi Elektra Koutra.

Međutim, trgovci ljudima postaju sve lukaviji pa na severnoj grčkoj granici sada cveta nezakonita trgovina jajnim ćelijama. „Zbog financijske situacije mnoge žene pristaju na davanje jajne ćelije za novac. Poznajem takve iz Bugarske, Rumunije i Letonije“, kaže Elektra Koutra.

Te žene dolaze na nekoliko nedelja u Grčku, gde im se daju hormoni pomoću kojih se proizvodi što je moguće više jajnih ćelija. „Mnoge od tih žena su žrtve trgovine ljudima i prisilne prostitucije. One ne moraju da prođu zdravstvene preglede i gotovo da im se i ne objašnjava mogućnost nastanka komplikacija“, kaže Koutra.

Mnoge pate od psiholoških poremećaja

Mogu li žene, koje se nalaze u okovima trgovaca ljudima, uopšte da se oslobode iz tog začaranog kruga? Najbolje je da se tim ženama pomogne u onoj zemlji iz koje dolaze, odgovara Aleksandros Zavos. Kao jedan od projekata koji bi mogli da budu uzor, on navodi program reintegracije za žene iz Moldavije koje su bile žrtve zlostavljanja ili prisilne prostitucije. Zavos je 2008. godine vodio taj projekt.

„Na početku smo se usredsredili na psihološku pomoć jer mnoge od tih žena pate od teških poremećaja pa sve do konkretnih razmišljanja o samoubistvu“, objašnjava Zavos. Jedna od najvažnijih tačaka programa jeste obrazovanje. „Žene od nas nisu dobijale novac. Mi smo finansirali njihovu obuku za različite zanate i pratili ih sve dok nisu počele da rade“, objašnjava Zavos.

Aleksandros Zavos celu problematiku oko trgovine ljudima na Balkanu ocenjuje veoma trezveno. „Trgovina ljudima ostaće deo svakodnevice, dokle god kriminalne bande na tom poslu zarađuju velike svote novca. Policijske mere tu više nisu dovoljne“, zaključuje Zavos.

Autori: Janis Papadimitriu / Marina Martinović

Odgovorni urednik: Ivan Đerković