Bavarski seljaci protiv Olimpijade

U Garmiš-Partenkirhenu sudarila su se dva sveta: tradicija i sport, a pitanje da li će tu biti održane zimske Olimpijske igre podelilo je grad. I dok gradonačelnik Garmiš-Partenkirhena Tomas Šmit kaže da će taj grad profitirati od olimpijskih i paraolimpijskih igara 2018, seljak Anton Hornštajner odgovara: „Baš me briga. Ne radi se o novcu, već o domovini“.

Gradonačelnik protiv seljaka

Domovina Garmiš-Partenkirhen. Zimski sportovi u gornjem Bajernu nisu nepoznati. Tu su blistava skijališta, skakaonice, stadioni. Gradić bi želeo da bude domaćin Zimske olimpijade zajedno sa Minhenom. Ali, da bi Igre tu mogle da se održe, potrebno je ponešto i dograditi. I to na zemljištu čiji vlasnici su se zbog toga pobunili.

„Planirana je gradnja terena za akrobatski snoubording. Od nas su tražili da im ustupimo zemlju, odatle bi uklonili crnicu i štale, tako piše u ugovoru. Sve bi bilo uklonjeno – možda je to dobro za njihov parking, ali mi – mi ne damo ništa“, kategoričan je Hornšatjner.

Gradonačelnik Garmiš-Partenkirhena nema razumevanja za seljake. On se odlučno zalaže da se Olimpijske igre održe u njegov om gradu. Nada se novim turistima, ulicama, radnim mestima… I tvrdi da za sve mora da se žrtvuje i malo prirode.

„Ono što je još zanimljivo jeste da ne bismo morali da gradimo na površini većoj od fudbalskog terena – jer većina objekata je već tu: spremni smo za Svetsko prvensto u skijanju 2011, već je sagrađena nova skijaška skakaonica itd. Dakle, ako moramo da gradimo na površini jedne livade, onda ne vidim razloga za uzrujanost“, kaže gradonačelnik Šmit.

Referendum

Olimpijske igre na obroncima Tirola – privlačna zamisao za smučare. Ali, aktivisti za zaštitu prirode imaju svoje zamerke. Ako bi se tamo doselio „olimpijski cirkus“, kažu, ti predeli bi bili uništeni. Jer, najviše turista dolazi zbog lepe prirode – a kako će kada nje više ne bude?

„Trećina turista u zimskim mesecima dolazi k nama, ali samo deset odsto njih sa smučkama. Ljudi žele da planinare, potreban im je mir i uživanje u čistom vazduhu i zimi – a ne vašarska atmosfera“, kaže Andreas Keler, član nemačkih Zelenih.

Jer, danas Olimpijske igre izgledaju drukčije nego 1936. U Trećem rajhu su jedne već bile održane u Garmiš-partenkirhenu. Služile su i jakoj propagandi, ali to je bio osnov za kasniji uspon grada kao centra za zimske sportove. A vreva koja to prati, tada je još bila bezazlena…

Ukoliko bi Igre bile održane u Garmišu, vanredno stanje trajalo bi dve nedelje. To zna i predsednica poslaničkog kluba Hrišćansko-socijalne unije Elizabet Koh. „Moramo uzeti u obzir ovdašnje prilike i stogodišnju tradiciju, ljude koji obrađuju svoju zemlju, koji u to ulažu velike napore“, kaže demohrišćanska poslanica.

Za nju, kao i mnoge druge u Garmišu, jedino čisto rešenje „olimpijskog spora“ bi bilo održavanje referenduma. „Bilo bi dobro kada bi se i građani pitali. Do sada se pitala samo vlast, trideset opštinskih odbornika koji su jednoglasno dali zeleno svetlo. To je bilo 2007. godine, i od tih 30 odbornika danas već dve trećine njih nije na dužnosti“, podseća Elizabet Koh.

Horor-scenario za seljake

Ali, gradonačelnik ne želi ni da čuje za nekakav referendum. On je odavno pošao putem koji vodi ka održavanju Olimpijskih igara i ne pada mu na pamet da se vraća. „Čvrsto sam ubeđen da bi ishod referenduma bio u korist Olimpijskih igara. Doduše, odgovarajuće ugovore smo potpisali još pre četiri meseca, tako da ionako ne bismo mogli da retroaktivno sprovodimo odluke referenduma“, kaže Tomas Šmit.

Naravno, ni olimpijski lobi se ne interesuje mnogo za mišljenje seljaka. Kandidatura je zvanično predata – uz veliku medijsku pompu i učešće legende umetničkog klizanja Katarine Vit.

Dolazak Olimpijade u te krajeve za Antona Hornštajnera je pravi horor-scenario. „Neka kod nas sve propadne – glavno je da društvo ovde može dobro da se zabavlja 14 dana“, kaže taj seljak iz Garmiš-Partenkirhena.

Hoće li tradicija i sport na kraju morati da se pomire – pitanje je koje će u julu rešiti odluka o mestu održavanja zimskih Olimpijskih igara 2018.

Autori: Sebastijan Kacer / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković