Bavarci i Korejanci u trci za Zimske igre

Minhen

Bavarska prestonica 2018. želi da slavi „praznik prijateljstva“ – što je i moto olimpijskog pokreta najimućnije nemačke pokrajine. Taj praznik bi se „slavio“ na tri lokacije, naime, u samom Minhenu, U Garmiš-Partenkirhenu i susednom Švajgangeru. Minhen bi bio domaćin takmičenja u hokeju na ledu, umetničkom klizanju i brzom klizanju, za šta bi bile korišćene već postojeće kao i tri novosagrađene hale. Tri nove bi, doduše, posle Olimpijade trebalo rasklopiti i ukloniti, jer posle Igara za njima više neće biti potrebe.

Na sat vožnje od Minhena nalazi se Garmiš-Partenkirhen. Tamo bi se održavala takmičenja u biatlonu i skijaškom trčanju, kao i bobu i sankanju. Bavarska poseban značaj pridaje ekološkoj čistoti ove Olimpijade, možda i zato što su se upravo udruženja za zaštitu životne sredine bunila zbog ove kandidature, pre svega zbog uništavanja nekih poljoprivrednih površina kako bi bili postavljeni tereni za takmičenja.

Pjeongčang

Najkompaktniji i najefektniji plan objekata za Zimsku olimpijadu u istoriji tog takmičenja – ništa manje ne obećava Pjeongčang. Velike reči, koje je lako i proveriti. „Alpenzija“ – „Alpi Azije“, prema organizatoru predstavljaju srce čitavog sistema: reč je o stadionima za biatlon i skijaško trčanje kao i Jongpijong-resort kompleksu u kome je predviđeno održavanje tehničkih disciplina.

Samo 30 minuta odatle udaljene su staze za spust, snoubord i skijanje slobodnim stilom. Tu je i Alpenzija-vilidž, grad koji je nikao na poljima krompira, što je koštalo 1,4 milijarde dolara. 90 odsto sportista koji su tu smešteni do svojih terena mogu da stignu za pet do deset minuta. Ta kratka rastojanja su glavni adut korejskog organizatora.

Autori: Mihaela Bold / Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević