Banka podataka – najoštrije oružje protiv naonacista

Nemačka ministarka pravosuđe Sabine Lojthojzer Šnarenberger najpre je bila skeptična. „Šta je novo u toj banci podataka?“, uzvratila je ova političarka Liberalne stranke na zahtev ministra unutrašnjih poslova Hansa Petera Fridriha, inače političara Hrišćansko-socijalne unije, da se osnuje centralna banka podataka o neonacistima. I odista, ideja nije sasvim nova, jer od 2001. već postoje različite banke podataka, koje su među sobom povezane, o desnim i levim ekstremistima kao i o politički motivisanim kriminalcima.

Centralna banka podataka radi borbe protiv terorizma

U međuvremenu je ministarka pravosuđa, na insistiranje kolega iz vlade, popustila. Pod pritiskom serije ubistava desnih ekstremista koja je otkrivena u novembru 2011. i mnogobrojnih propusta u radu Službe bezbednosti, nova, zajednička banka podataka trebalo bi da postane najoštrije oružje u borbi protiv neonacista. Nemačka savezna vlada želi da u buduće policija i obaveštajne službe - Služba za zaštitu ustavnog poretka i Vojna obaveštajna služba - povežu informacije o desnim ekstremistima u ovoj velikoj banci podataka. U već postojećoj banci podataka o desnim ekstremistima podatke čuva i koristi isključivo policija.

Ministar unutrašnjih poslova Hans Peter Fridrih, kaže: „U ovoj banci podataka informacije o desnim ekstremistima čuvaće kako obaveštajne službe tako i policija. One će biti obavezne da to čine. Verujem da ćemo na taj način obezbediti protok informacija“.

U novoj banci podataka biće, znači, daleko više informacija i one će biti na raspolaganju većem broju korisnika. Njeni zagovarači očekuju da će na taj način brže otkriti desno-ekstremističke strukture i da će moći da ih gone. Teroristička grupa „Nacionalsocijalističko podzemlje“ (NSU) koja je postala poznata 2011., a koja po svemu sudeći snosi odgovornost za deset ubistava, dugo je ostala neotkrivena, u prvom redu zbog loših struktura komunikacije između različitih službi bezbednosti. Tako, na primer, pripadnici Službi za zaštitu ustavnog poretka 16 nemačkih saveznih zemalja do sada nisu bili obavezni da svoje informacije saopšte centralnoj Službi za zaštitu ustavnog poretka.

Lični podaci osumnjičenih i optuživanih

Ministar unutrašnjih poslova Hans Peter Fridrih objašnjava kako bi ova banka podataka trebalo da funkcioniše: „Čiji će podaci biti sačuvani u ovoj banci podataka? Onih lica koja su konkretno osumnjičena da pripadaju nekoj terorističkoj ili kriminalnoj organizaciji, koja su već bila osuđivana ili okrivljena. Ali, i podaci osumnjičenih kod kojih je pronađeno oružje, eksploziv i slično. Sačuvaćemo i podatke o desnim ekstremistima koji pozivaju na nasilje ili ga podržavaju. Kao i podatke lica za kontakt i organizatora.“

Biće sačuvani lični podaci kao što su ime, starost, poreklo i porodični status, kao i informacije o posedovanju automobila, oružja i bankovnog računa.

Predsednik službe za borbu protiv kriminala, Jerg Cirke, izjavio je da ova banka podataka predstavlja značajan korak u borbi protiv desničarskog ekstremizma. „Želimo da u zajedničkoj banci podataka okupimo, kako aktuelne informacije Službe za zaštitu ustavnog poretka, tako i službi za borbu protiv kriminala federacije i pokrajina, kako bismo pravovremeno otkrili opasna lica na sceni ekstremne desnice. Biće sačuvane informacije i o njihovim mestima boravka, kao i o ličnim vezama“.

Opoziciona stranka Levice kritikovala je osnivanje zajedničke banke podataka. I organi bezbednosti i Služba za zaštitu ustavnog poretka raspolažu sa više nego što je dovoljno instrumenata i kompetencija u borbi protiv desničarskog terorizma, izjavio je Jan Korte, stručnjak za unutrašnju politiku ove stranke. Jadno je da Savezna Republika Nemačka, zbog ustanova koje loše rade, sada ograničava osnovna prava, rekao je on. Ni jedna druga stranka u parlamentu nije kritikovala osnivanje zajedničke banke podataka i zato saglasnost za proširena ovlašćenja organa bezbednosti važi kao sigurna.

Autor: Marsel Firstenau / Mirjana Veljković
Odgovorna urednica: Dijana Roščić