Banjalučka Ferhadija otvara vrata | Evropa | DW | 07.05.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Banjalučka Ferhadija otvara vrata

Ferhat-pašina džamija je srušena 7. maja 1993. Tačno 23 godine kasnije ona se ponovo otvara. Rekonstrukcija ovog zdanja izvršena po standardima na osnovu kojih bi Frehadija ponovo mogla da bude stavljeno na listu UNESCO.

„Fascinirana sam, ovo je veličanstveno i tako mi je drago što čovjek može doći da pogleda ovako divan objekat. Da uvijek bude puna... ona je sada kao matica svim vjernicima u Banjaluci koji će se oko Ferhadije okupljati jer lakše je kada čovjek može da ispoljava svoju vjeru bez straha“, kaže Kisa Kedić iz Sarajeva koja je došla nekoliko dana pre da obiđe obnovljenu Ferhadiju.

Dug put obnove

Teško je bilo doći do ove završne faze. Nakon rušenja Ferhadije u noći sa 6. na 7. maj, veći deo objekta je srušen, a u narednih nekoliko dana ostaci su odvezeni na nekoliko lokacija u blizini Banjaluke. Oni koji su radili na obnovi kažu da je do 70 odsto kamena pronađeno i ugrađeno u temelje obnovljene Ferhadije.

„Prva faza bila je pronalazak kamena na jednoj deponiji nedaleko od Banjaluke te na nekoliko lokacija u rijeci Vrbas uzvodno od grada. Treba svi da budu zadovoljni. Ovo nije samo vjerski objekat već kulturni i istorijski. Unutrašnjost Ferhadije završena je oslikavanjem umjetnika iz Sarajeva i Turske“, priča Amir Džindo, građevinski stručnjak koji je bio zadužen za nadzor nad radovima a Ferhadiji. On ističe da su temelji Ferhadije otkopavani ručno i sa velikom pažnjom s obzirom da je namera da ovaj kulturno istorijski spomenik ponovo aplicira za listu UNECO.

„Sačuvao se izvorni način gradnje. Nije bilo upotrebe materijala koji se danas koriste, poput cementa i plastike, sve je rađeno metodama koje su korištene kada je Ferhadija prvobirno bila građena, kreč, cigla, vuna i ono što je najbitnije sve je rađeno ručno“, kaže Džindo.

Simbol mira i bolje budućnosti

Obnova Ferhadije je počela 2007. godine. Banjalučki imam Muhidin Mustafić kaže da su prilikom gradnje poštovani svi međunarodni standardi kada je reč o rekonstrukciji. Ističe da Ferhadija ima poseban značaj među vernicima, s obzirom da je sinonim za suživot i sve ono što je potrebno Banjaluci u ovom trenutku: „Kada se samo spomene Ferhadija to ima veliki značaj, ne samo u Banjaluci već u bilo kojem gradu. Ona predstavlja simbol mira i mogućnost da se nešto napravi na ovim prostorima. Iako je bilo srušena ponovo je izgrađena i oživjela kao i nada u bolje sutra na ovim prostorima“, kaže Mustafić ističući da je Ferhadija spomenik Banjaluke koji će stalno predstavljati tu snagu naroda koji žive na ovim prostorima.

Ferhat-pašina džamija jedno je od najvećih dostignuća islamske arhitekture u 16 veku u BiH. Džamija je izgrađena 1579. godine, u kulturnu baštinu BiH uvrštena je 1950. da bi naknadno bila uvrštena i na listu spomenika kulture UNESCO. Obnovljena Ferhadija danas je sigurno jedan od najlepših verskih objekata na Balkanu sa vrhom kupole od 18 metara i munarom od 43 metra.

„Lično sam bio prisutan kada je kamen skeniran sa posebnim kamerama i uklapao se u kompjutersku simulaciju zgrade. Kompjuter određuje gdje je taj kamen bio i tačno pozicionira njegovo mjesto u objektu. Tako da su stvari koje su pratile obnovu poprilično fascinantne“, kaže Mustafić.

I najviši politički vrh dao je punu podršku obnovi Ferhadije. Pre nekoliko dana predsednik RS Milorad Dodik posetio je Ferhadiju, poklonio banjalučkom muftijstvu vredne ćilime te istakao važnost obnove Ferhadije kao kulturno istorijskog spomenika.

„Radi se o veoma važnom objektu i spomeniku nulte vrijednosti i u tom pogledu Banjaluka i RS su veoma zainteresovani da i sam dan prođe u najboljem redu. Zato sam i ovde, da pošaljem poruku svima da se tog dana okupe“, rekao je Dodik koji je potvrdio da će se sastati i sa turskom delegacijom tog dana koju će predvoditi turski premijer Ahmet Davutoglu. Pored Davutoglua najavljen je dolazak i visokih zvanica iz BiH i regiona.

Biće Ferhadija opet, i evo je

Za Muharema Kadića iz Banjaluke svaka politizacija i uopšte politički aspekat ovog događaja nije bitan. Ferhadija je bitan stub za vernike koja treba da šalje poruku mira i to treba da je u prvom planu. Svaka politizacija nije dobra i ne doprinosi pomirenju, koje je svake godine sve bolje, kaže Kadić: „Svaki dan je bolje... Ja sam bio čitav rat ovdje i bilo je teško. Sada je mnogo bolje i to ne treba ničim ugroziti, nikakvom politizacijom. Ferhadija je magnet za mene, za sve nas. Žene su u ratu plakale za srušenom Ferhadijom a ja im priđem i kažem nemojte plakati, biće Ferhadija opet. I evo je“.