Balkanski mentalitet – uporna kategorija

Skepsa i distanca ljudi od države, te nepoverenje u državne institucije – to su široko rasprostranjene pojave u zemljama Balkana u celoj novijoj istoriji. Ukorenjeno je tokom osmanlijske vladavine, utemeljeno za vreme autoritativnih sistema u međuratnom periodu i komunizmu, a nije otklonjeno ni tokom tranzicije poslednjih godina, tvrdi balkanolog i profesor sa nemačkog Univerziteta u Lajpcigu Volfgang Hepken.

Zemlje jugoistočne Evrope su, nakon pada komunizma, prihvatile zapadne norme i sprovele niz reformi, ali te reforme u praksi nisu dale očekivane rezultate. Brojne reforme su rezultirale slomom dosadašnjih nacionalnih običaja i tradicije, što je iznova poljuljalo poverenje građana u državne institucije, objašnjava profesor Hepken.

„Najbanalniji primer je Bugarska. Oduševljenje Bugara prijemom u članstvo Evropske unije je brzo splasnulo, čim su Bugari morali da oporezuju rakiju koju su sami pravili. Institucionalne promene i mentalitet ljudi su u rasponu, ali ni to nije tipično balkanski. Istorija pokazuje da se mentaliteti svugde u svetu sporije menjaju od institucija.“

Potrebno je samo – vreme

Ni brojne nevladine organizacije koje su u jugoistočnoj Evropi otvarane nakon pada komunističkih i socijalističkih režima nisu ostvarile željeni efekat. Ovaj američki demokratski model, koji je trebalo da izleči dosadašnje rane, prilagodio se vladajućim prilikama u zemljama Balkana, pa ih građani danas posmatraju kao mesta na kojima se povezuju određene elite, kao mašine za brzo bogaćenje, a često i mesto za prodaju određenih usluga.

„Političke, institucionalne i socijalne promene su dugoročan proces. Zapad treba da ima strpljenja i ne bi trebalo da upućuje kritike da demokratije u zemljama Balkana izgledaju drugačije u odnose na one koje kod njih vladaju. Država i njene institucije moraju vratiti poverenje građana i to je proces koji se ne može ograničiti na 10 ili 15 godina“, kaže profesor Hepken.

I Nemci postaju sve manje zainteresovani za politiku

Politička apatija i beg iz organizovanih društvenih institucija, kao što su sindikati, nije samo tipičan za zemlje Balkana. Ovaj trend poslednjih godina sve je prisutniji i u srednjoevropskim zemljama, kao što je i sama Nemačka. Trend je generalno isti, ali se razlikuju uzroci za sve slabiji lični politički i društveni angažman ljudi.

„Ljudi na Balkanu su mnogo više suočeni sa neposrednim problemima u odnosu na stanovnike Zapadne Evrope. Borba za svakodnevno preživljavanje im ne ostavlja mnogo vremena i prostora za politički angažman. A kada pogledate procenat izlaska naših građana na izbore, mislim da Balkan i ne zaostaje mnogo za nama“, zaključuje profesor Hepken.

Autorka: Selma Filipović, Berlin

Odg. urednik: Nemanja Rujević