Balkanske kopije Erdogana | Izbor iz štampe | DW | 11.10.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Balkanske kopije Erdogana

Štampa na nemačkom jeziku se između ostalog bavi i Srbijom. Za to je imala tri povoda: posetu turskog predsednika Erdogana Beogradu, gušenje kritičkih medija i – jednu uspešnu IT-firmu iz Beograda.

„Erdogan kao nosilac nade“ – tako glasi naslov teksta Andreasa Ernsta u švajcarskom dnevniku Noje cirher cajtung o poseti turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Beogradu. Srbija je srdačno dočekala predsednika, i ne samo njega, piše u članku, jer se nade polažu i u „185-članu privrednu delegaciju koja je doputovala sa predsedničkom svitom. Predsednik Aleksandar Vučić je najavio da će biti potpisani memorandumi o otvaranju dve fabrike. Čak 450 turskih firmi je već u zemlji, Investicijama turskih industrijalaca može da se zahvali – kaže Vučić – što su određena mesta na slabo razvijenom jugu Srbije uopšte još u životu.“

Napominje se da Erdogan posećuje i Sandžak, „gde je pre sedam godina otvorio jedan turski kulturni centar, nazvavši tom prilikom ovaj region mostom prijateljstva između Srbije i Turske. Razgovaralo se i o projektu gasovoda Turski tok (...)“

„U prošlom veku, gotovo 75 odsto direktnih investicija dolazilo je iz prostora EU, pre svega iz Nemačke i Italije. Sada je turski angažman na Balkanu u porastu. Prema navodima internet-portala Birn, investicije su 2016. Iznosile 1,66 milijardi dolara, što je još uvek samo 5,3 odsto ukupnih turskih investicija u inostranstvu. Vlade na Balkanu spekulišu da bi mogle da profitiraju od umešanosti Ankare u konflikte na bliskoistočnom kriznom luku. Balkan je danas jedini region bivšeg carstva gde je spoljnopolitička maksima „nula problema sa susedima“ i sprovedena u delo. Erdogan se kanda ljuti što balkanske države ne sprovode baš prilježno zabranu škola koje finansira Fetulah Gulen. Ali, nigde drugde u Evropi predsednika (...) ne dočekuju sa toliko poštovanja“.

„U Beogradu će danas posetioci iz Turske biti na vrhu. Turcima zainteresovanim za kulturnu istoriju Beograd, kojim su od 1521. do 1867. vladale Osmanlije, ima šta da ponudi. Osmanska tvrđava Kalemegdan nadvija se nad ušće Save u Dunav. Usred tvrđave je toranj sa satom (...)“ Ali, piše dalje Ernst, „hrišćanski Srbi gaje mračnu sliku osmanskog jarma. Zato ih je iritirao neoosmanski prizvuk Erdoganove spoljne politike, a još više su mu zamerali što se solidariše sa Kosovarima. No, sada je situacija opuštena. Ljudi uveče na televiziji gledaju turske sapunske opere, a oni koji to mogu da plate, letuju u Turskoj. Turci pokazuju velikodušnost i prave fondacije u bolnicama i staračkim domovima. Ovde malo kome smeta Erdoganov autoritarni stil vladanja, pri čemu ga mnogi političari u regionu kopiraju“, piše Andreas Ernst za Noje Cirher cajtung.

Vranjske – primer ophođenja s kritičkim medijima

Na portalu javnog servisa MDR Andrej Ivanji piše o medijskom mraku u Srbiji. „Evropska komisija kritikuje Srbiju zbog manjkave slobode štampe. Ali do sada se ništa nije promenilo. Oko 200 nevladinih organizacija i redakcija su krajem septembra protestovali tražeći slobodu medija u zemlji. Zacrneli su svoje naslovne strane i napisali: ovako izgleda kada nema slobodnih medija ili: okončajte medijski mrak.“

Autor piše da je povod za protestnu akciju bila sudbina nedeljnika Vranjske koji su inspekcije dovele do finansijskog kolapsa. „Taj nedeljnik je godinama izveštavao o veza političara i biznismena sa organizovanim kriminalom u Vranju i okolini. Novinari su dobili bezbroj pretnji smrću“, kaže član jedne fondacije koji je i ranije skretao pažnju javnosti na socijalnu situaciju novinara. „Za posmatrače je magazin Vranjske paradni primer ophođenja vladajućih političara sa kritičkim medijima u Srbiji. Uvek se postupa po istom obrascu: u kritičke redakcije se šalju uterivači poreza, ili se vrši pritisak na lokalne firme da ne objavljuju reklame u dotičnim novinama. I onda je samo pitanje vremena kada će novine prestati da izlaze. Neki posmatrači cinično komentarišu da je i to već napredak – u odnosu na 90-te godine kada su kritički mediji gušeni policijskim nasiljem i drakonskim novčanim kaznama. Pri čemu je tada bilo o brojnih ubistava novinara koji su kritikovali režim“, piše, između ostalog, Andrej Ivanji za MDR.

IT-prestonica Balkana

Dnevnik Zidojče cajtung u članku pod naslovom „Silicijumska Srbija“ piše o srpskim startap-firmama. Novinar Stiv Pžibila konstatuje da je „stara Jugoslavija prošlost, pa tako i dugogodišnja vodeća uloga Beograda. Sada ova metropola hoće da pokaže snagu na jednom drugom planu: kao IT-prestonica Balkana. Prvi znaci se već vide na industrijskom području južno od Dunava. Imena kao što su Majkrosoft, LG i Orakl svetle sa oblakodera. Ali u Srbiji se ne naseljavaju samo međunarodni koncerni. I domaći poslovni ljudi su sve više u IT-oblasti koju mnogi Srbi, i ne samo oni, vide kao privrednu granu budućnosti. Jedna od najuspešnijih firmi, Nordeus, ima sedište u jednoj bankarskoj zgradi sa neprozirnim staklima. Iako skoro i nema vlasnika računara koji je čuo za to ime, ta firma je napravila jednu od najuspešnijih onlajn-igara novijeg vremena.“

Reč je o igri „Top Eleven“ koja je posebno omiljena među korisnicima Fejsbuka. Korisnik uskače u ulogu fudbalskog menadžera. „Nju je na svoje računare instaliralo već više od 170 miliona korisnika i na Fejsbuku spada u deset najomiljenijih igara. U tekstu se citira i šef i osnivač Nordeusa, Branko Milutinović, koji kaže da informatičari po završetku studija ne moraju da napuštaju Srbiju, jer se u toj oblasti situacija bitno promenila. „Deca uče da programiraju već od petog razreda“.

„Srpska privreda još grca, stopa nezaposlenosti je 13 odsto, korupcija i siromaštvo su široko rasprostranjeni. No, u IT-sektoru se krije veliki potencijal. „Onlajn-igre imaju poseban potencijal za rast, jer su namenjene onima koji povremeno igraju – ne ljudima koji provode po pet sati pred ekranom, već onima koji ujutro vole da pročitaju novine, posle toga malo vode fudbalski tim, a onda odu na posao. Prednost igara za pametne telefone je u tome što ne traže pažnju kakva je potrebna igračima tradicionalnih računarskih igara.“

„Firma sada ima 160 zaposlenih i godišnji obrt od 75 miliona dolara. Naravno da možemo da prebacimo sedište u London ili Berlin, kaže Milutinović, ali ovde su sada uslovi isto toliko dobri kao i drugde u Evropi. Zato ću radije potpomoći privredni polet moje zemlje“, navodi dnevnik Zidojče cajtung između ostalog u svom tekstu o firmi Nordeus.

Priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android