Balkan: U paklu je đavo pozitivan lik

Nedeljnik Frajtag je u aktuelnom broju objavio analizu nemačkog novinara Norberta Mapes-Nidika pod naslovom „Zapadna Evropa i ostatak Evrope“ u kojoj piše kako slabost EU dovodi do destabilizacije Balkana. Primer za to je Makedonija. „Daleko od očiju javnosti, pa i onih koji donose odluke u Evropi, ta mala balkanska zemlja se tokom proteklih sedam godina transformisala u autoritarnu demokraturu u stilu devedesetih godina. Izbori se, doduše, održavaju, ali su lažirani. Mediji postoje, ali rade pod pritiskom. Pravosuđe formalno sledi evropske standarde, a de facto sluša VMRO-DPMNE premijera Nikole Gruevskog. A postoje čak i politički zatvorenici – optuženi za špijunažu.“

„Na susednom Kosovu se vidi jedna druga posledica istog problema: Evropa zatvara oči pred korupcijom i organizovanim kriminalom, a moćnici koriste priliku da se obogate. Narod na vladu u Prištini gleda sa cinizmom i mržnjom. Nova opozicija u državi, koju predvodi pokret Samoopredeljenje stvara obrnutu konstelaciju: traži pravnu državu, ali istovremeno odbacuje mirovnu retoriku korumpirane elite, zalaže se za veliku Albaniju i mobiliše antisrpske instinkte.“

Autor u nastavku piše od tome kako u Makedoniji autoritarni režim i nacionalistički pokret za oslobođenje („albanski teroristi“) zapravo koriste jedan drugom. „Pre nekoliko dana, komesar EU Johanes Han je stupio pred kamere navodeći da je postignuta saglasnost i najavio da će u aprilu sledeće godine biti održani prevremeni izbori. Nije jasno šta će se do tada dešavati. Autoritarni premijer Gruevski će do novih izbora biti na funkciji i nada se – sasvim realno – da će, ako interesovanje Brisela za Makedoniju bude opalo, moći da lažira i sledeće izbore.“ Mapes-Nidik smatra da je EU stalo samo do stabilnosti po svaku cenu i da, „ako region predstavlja problem, onda je rešenje – korumpirani diktator. U paklu je đavo – pozitivan lik.“

„Kosovo je otišlo korak dalje. Još od ulaska NATO pre 16 godina, UN i istražitelji EU su se povezali sa sumnjivim ali moćnim protagonistima: gospodari rata i kraljevi podzemlja bili su jedini koji su mogli da ispune ono što su Evropljani naručivali. Prava žena, zaštita srpske crkve ili neki zakon u skladu sa propisima EU… Bilo je važno da to postignu; nije bilo važno – kako. Maharadže su postale omiljene samo među stranim gazdama, a ne i u narodu. Panični talas iseljavanja u januaru – zbog koga je Kosovo dospelo čak i na stupce nemačke štampe – bilo je reakcija na novo-staru vladu: zapadne ambasade su htele da korumpirana ali poslušna Demokratska partija Kosova (Hašima Tačija, prim. red. DW) ponovo zaposedne vlast.“

Švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung objavio je opširnu analizu prilika u Makedoniji sa malim uvodom koji glasi: „Onaj ko gleda statistike dobiće pozitivnu sliku makedonske privrede. Ali to stanje ne odgovara raspoloženju u državi. Paradoks može da se objasni dubokim nepoverenjem prema državnim institucijama“.

Autor analize, novinar Andres Ernst, piše da su „mnogi građani zabrinuti zbog zaduženosti države […] Socijaldemokratska opozicija nije sasvim bez krivice za loše prilike. Ona već godinu dana bojkotuje parlament jer tvrdi da su rezultati izbora lažirani. Javna uprava se poslednjih godina stalno povećavala […] No, iza toga se ne krije želja za boljom uslugom, već vladajuće stranke tako obezbeđuju svoje članstvo i solidno biračko telo.“

Bečki stručnjak za ekonomiju Vladimir Gligorov, na koga se poziva Ernst, smatra da je centralni problem u Makedoniji „oslabljen legitimitet vlade, nakon što je veliki skandal sa prisluškivanjem otkrio vladajuću praksu opsluživanja klijentele. Doduše, teško je očekivati da će posle izbora 2016. odmah biti uspostavljena vladavina prava. Jer, najmanje 20 godina se na državu gledalo kao na ljušturu u kojoj su se gnezdile partijske elite – one su naučile da poluge moći pokreću tako da pobeđuju na izborima i bogate se. Tokom devet dugih godina sadašnja vlast je usavršavala tu formu vladavine. Dok su srednji investitori morali da se bore sa korupcijom vlasti i sudija, oni veliki su imali načina da se osiguraju. Imali su direktan pristup vladajućem nivou, gde su sklapani dogovori koji odgovaraju obojim stranama“.

Autor teksta izlaz iz krize vidi pre svega u pristupnim pregovorima Makedonije sa EU i mogućnosti da na tom putu ova država reformiše pravosuđe i organe uprave. „Skeptici podsećaju da Rumunija i Bugarska, i pored ulaska u EU, još imaju velike probleme sa poverenjem u institucije. Ali, alternative – nema, posebno kada je reč o stabilnosti regiona…“